Разумно да будет, како подобает особь пети Псалтирь Аще иерей, глаголет: Благословен Бог наш, всегда, ныне и присно и во веки веков.
Аще ли ни, глаголи умиленно: Молитвами святых отец наших. Господи Исусе Христе Боже наш, помилуй нас. Аминь. Царю Небесный, Утешителю, Душе истины, Иже везде сый и вся исполняяй, Сокровище благих и жизни Подателю, прииди и вселися в ны, и очисти ны от всякия скверны, и спаси, Блаже, души наша. Святый Боже, Святый Крепкий, Святый Безсмертный, помилуй нас. (3х) Отче наш, Иже еси на небесех! Да святится имя Твое, да приидет Царствие Твое, да будет воля Твоя, яко на небеси и на земли. Хлеб наш насущный даждь нам днесь; и остави нам долги наша, якоже и мы оставляем должником нашим; и не введи нас во искушение, но избави нас от лукаваго.
Слава Отцу и Сыну и Святому Духу. Честное пророка Твоего, Господи, торжество, Небо Церковь показа, с человеки ликуют Ангели. Того молитвами, Христе Боже, в мире управи живот наш, да поём Ти: Аллилуиа.
И ныне и присно и во веки веков: Многая множества моих, Богородице, прегрешений, к Тебе прибегох, Чистая, спасения требуя: посети немощствующую мою душу и моли Сына Твоего и Бога нашего дати ми оставление, яже содеях лютых, Едина Благословенная.
Господи, помилуй, 40. И поклонися, елико ти мощно.
Таже молитва Святей Живоначальней Троице: Всесвятая Троице, Боже и Содетелю всего мiра, поспеши и направи сердце мое, начати с разумом и кончати делы благими богодухновенныя сия книги, яже Святый Дух усты Давидовы отрыгну, ихже ныне хощу глаголати аз, недостойный, разумея же свое невежество, припадая молюся Ти, и еже от Тебе помощи прося: Господи, управи ум мой и утверди сердце мое, не о глаголании устен стужати си, но о разуме глаголемых веселитися, и приготовитися на творение добрых дел, яже учуся, и глаголю: да добрыми делы просвещен, на судищи десныя Ти страны причастник буду со всеми избранными Твоими. И ныне, Владыко, благослови, да, воздохнув от сердца, и языком воспою, глаголя сице: Приидите, поклонимся Цареви нашему Богу. Приидите, поклонимся и припадем Христу, Цареви нашему Богу. Приидите, поклонимся и припадем Самому Христу, Цареви и Богу нашему.
Таже постой мало, дондеже утишатся вся чувства. Тогда сотвори начало не вскоре, без лености, со умилением и сокрушенным сердцем. Рцы cue: «Блажен муж...» тихо и разумно, со вниманием, а не борзяся, якоже и умом разумевати глаголемая.
КАФИСМА ПЕРВАЯ
Псалом Давиду, не надписан у еврей, 1.
1. Блажен муж, иже не иде на совет нечестивых и на пути грешных не ста, и на седалищи губителей не седе, 2. но в законе Господни воля его, и в законе Его поучится день и нощь. 3. И будет яко древо, насажденное при исходищих вод, еже плод свой даст во время свое, и лист его не отпадет, и вся, елика аще творит, успеет. 4. Не тако нечестивии, не тако, но яко прах, егоже возметает ветр от лица земли. 5. Сего ради не воскреснут нечестивии на суд, ниже грешницы в совет праведных. 6. Яко весть Господь путь праведных, и путь нечестивых погибнет.
1. Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи, 2. Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! 3. Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује. 4. Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар. 5. Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком. 6. Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.
Псалом Давиду, 2.
1. Вскую шаташася языцы, и людие поучишася тщетным? 2. Предсташа царие земстии, и князи собрашася вкупе на Господа и на Христа Его. 3. Расторгнем узы их и отвергнем от нас иго их. 4. Живый на Небесех посмеется им, и Господь поругается им. 5. Тогда возглаголет к ним гневом Своим и яростию своею смятет я. 6. Аз же поставлен есмь Царь от Него над Сионом, горою святою Его, возвещаяй повеление Господне. 7. Господь рече ко Мне: Сын Мой еси Ты, Аз днесь родих Тя. 8. Проси от Мене, и дам Ти языки достояние Твое, и одержание Твое концы земли. 9. Упасеши я жезлом железным, яко сосуды скудельничи сокрушиши я. 10. И ныне, царие, разумейте, накажитеся вси судящии земли. 11. Работайте Господеви со страхом и радуйтеся Ему с трепетом. 12. Приимите наказание, да не когда прогневается Господь и погибнете от пути праведнаго, егда возгорится вскоре ярость Его. Блажени вси надеющиися Нань.
1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? 2. Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његова. 3. „Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов." 4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се подсмијева. 5. Па им говори у гњеву Својем и јарошћу Својом збуњује их: 6. „Ја сам помазаo цара Својега на Сиону, на светој гори Својој." 7. Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: „ти си син мој, ја те сад родих. 8. Ишти у мене, и даћу ти народе у насљедство, и крајеве земаљске теби у државу. 9. Ударићеш их гвоздeном палицом; разбићеш их као лончарски суд." 10. Сад цареви, уразумите се; научите се судије земаљске! 11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. 12. Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев Његов брзо разгорјети. Благо свијема који се у Њега уздају!
Псалом Давиду, внегда отбегаше от лица Авессалома, сына своего, 3.
1. Господи, что ся умножиша стужающии ми? Мнози востают на мя, 2. мнози глаголют души моей: несть спасения ему в Бозе его. 3. Ты же. Господи, Заступник мой ecè, слава моя и возносяй главу мою. 4. Гласом моим ко Господу воззвах, и услыша мя от горы святыя Своея. 5. Аз уснух, и спах, востах, яко Господь заступит мя. 6. Не убоюся от тем людей, окрест нападающих на мя. 7. Воскресни, Господи, спаси мя, Боже мой, яко Ты поразил ecи вся враждующыя ми всуе: зубы грешников сокрушил ecu. 8. Господне есть спасение, и на людех Твоих благословение Твое. Слава:
1. Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. 2. Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога. 3. Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. 4. Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе Своје. 5. Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. 6. Не бојим се много тисућа народа што са свијех страна наваљује на ме. 7. Устани, Господе! помози ми, Боже мој! јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима. 8. Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој! Слава:
В конец, в песнех, псалом Давиду, 4.
1. Внегда призвати ми, услыша мя Бог правды моея, в скорби распространил мя еси, ущедри мя и услыши молитву мою. 2. Сынове человечестии, доколе тяжкосердии? Вскую любите суету и ищете лжи? 3. И уведите, яко удиви Господь преподобнаго Своего: Господь услышит мя, внегда воззвати ми к Нему. 4. Гневайтеся, и не согрешайте, яже глаголете в сердцах ваших, на ложах ваших умилитеся. 5. Пожрите жертву правды и уповайте на Господа. 6. Мнози глаголют: кто явит нам благая? Знаменася на нас свет лица Твоего, Господи. 7. Дал еси веселие в сердце моем: от плода пшеницы, вина и елеа своего умножишася. 8. В мире вкупе усну и почию, яко Ты, Господи, единаго на уповании вселил мя еси.
1. Кад Те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. 2. Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? 3. Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем. 4. Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. 5. Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. 6. Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице Своје. 7. А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино. 8. Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, Сам дајеш ми те сам без страха.
О наследствующем, псалом Давиду, 5.
1. Глаголы моя внуши, Господи, разумей звание мое. 2. Вонми гласу моления моего, Царю мой и Боже мой, яко к Тебе помолюся, Господи. 3. Заутра услыши глас мой, заутра предстану Ти, и узриши мя. 4. Яко Бог не хотяй беззакония, Ты еси: не приселится к Тебе лукавнуяй, 5. ниже пребудут беззаконницы пред очима Твоима: возненавидел еси вся делающыя беззаконие. 6. Погубиши вся глаголющыя лжу: мужа кровей и льстива гнушается Господь. 7. Аз же множеством милости Твоея, вниду в дом Твой, поклонюся ко храму святому Твоему, в страсе Твоем. 8. Господи, настави мя правдою Твоею, враг моих ради исправи пред Тобою путь мой. 9. Яко несть во устех их истины, сердце их суетно, гроб отверст гортань их: языки своими льщаху. 10. Суди им, Боже, да отпадут от мыслей своих, по множеству нечестия их изрини я, яко преогорчиша Тя, Господи. 11. И да возвеселятся вси уповающии на Тя, во век возрадуются, и вселишися в них, и похвалятся о Тебе любящии имя Твое. 12. Яко Ты благословиши праведника. Господи: яко оружием благоволения венчал еси нас.
1. Чуј Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје. 2. Слушај вику моју, Царе мој и Боже мој! јер се Теби молим, Господе! 3. Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам. 4. Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема мјеста ко је зао. 5. Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње. 6. Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ. 7. А ја по великој милости твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој Цркви Твојој са страхом Твојим. 8. Господе! води ме у правди Својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут Свој. 9. Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је наваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење. 10. Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе. 11. Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довијека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје. 12. Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу Својом.
В конец, в песнех о осмом, псалом Давиду, 6.
1. Господи, да не яростию Твоею обличиши мене, ниже гневом Твоим накажеши мене. 2. Помилуй мя. Господи, яко немощен есмь, исцели мя, Господи, яко смятошася кости моя. 3. И душа моя смятеся зело: и Ты, Господи, доколе? 4. Обратися, Господи, избави душу мою: спаси мя ради милости Твоея. 5. Яко несть в смерти поминаяй Тебе: во аде же кто исповестся Тебе? 6. Утрудихся воздыханием моим, измыю на всяку нощь ложе мое, слезами моими постелю мою омочу. 7. Смятеся от ярости око мое, обетшах во всех вразех моих. 8. Отступите от мене, вси делающии беззаконие, яко услыша 9. Господь глас плача моего: услыша Господь моление мое. Господь молитву мою прият. 10. Да постыдятся и смятутся вси врази мои, да возвратятся и устыдятся зело вскоре. Слава:
1. Господе! немој ме покарати у јарости Својој, нити ме у гњеву Својем наказати. 2. Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале, 3. И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш? 4. Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости Своје. 5. Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? 6. Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју. 7. Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих. 8. Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој. 9. Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими. 10. Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
Слава:
Псалом Давиду, егоже воспет Господеви о словесех Хусиевых, сына Иемениина, 7.
1. Господи Боже мой, на Тя уповах, спаси мя от всех гонящих мя и избави мя: 2. да не когда похитит яко лев душу мою, не сущу избавляющу, ниже спасающу. 3. Господи Боже мой, аще сотворих сие, аще есть неправда в руку моею, 4. аще воздах воздающым ми зла, да отпаду убо от враг моих тощ. 5. Да поженет убо враг душу мою и да постигнет, и поперет в землю живот мой, и славу мою в персть вселит. 6. Воскресни, Господи, гневом Твоим, вознесися в концах враг Твоих, и востани, Господи Боже мой, повелением, имже заповедал еси. 7. И сонм людей обыдет Тя, и о том на высоту обратися. 8. Господь судит людем: суди ми, Господи, по правде моей, и по незлобе моей на мя. 9. Да скончается злоба грешных, и исправиши праведнаго, испытаяй сердца и утробы, Боже праведно. 10. Помощь моя от Бога, Спасащаго правыя сердцем. 11. Бог Судитель праведен и крепок, и долготерпелив, и не гнев наводяй на всяк день. 12. Аще не обратитеся, оружие сего очистит, лук Свой напряже и уготова и, и в нем уготова сосуды смертныя, 13. стрелы Своя сгараемым содела. 14. Се боле неправдою, зачат болезнь, и роди беззаконие: 15. ров изры, и ископа и, и падет в яму, юже содела. 16. Обратится болезнь его на главу его, и на верх его неправда его снидет. 17. Исповемся Господеви по правде Его и пою имени Господа Вышняго.
1. Господе, Боже мој! у Тебе се уздам, сачувај ме од свијех који ме гоне, и избави ме. 2. Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави. 3. Господе, Боже мој! ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојима, 4. Ако сам зло вратио пријатељу својему, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху; 5. Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати. 6. Устани, Господе, у гњеву Својем; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд. 7. И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину. 8. Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде. 9. Нек се прекине злоћа безбожника, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни! 10. Штит је мени у Бога, који чува оне који су права срца. 11. Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев. 12. Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач Свој, натеже лук Свој, и наперује га; 13. И запиње смртну стријелу, чини стријеле Своје да пале. 14. Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару. 15. Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио. 16. Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово. 17. Хвалим Господа за правду Његову, и пјевам имену Господа Вишњега.
В конец, о точилех, псалом Давиду, 8.
1. Господи, Господь наш, яко чудно имя Твое по всей земли, яко взятся великолепие Твое превыше небес. 2. Из уст младенец и ссущих совершил еси хвалу, враг Твоих ради, еже разрушити врага и местника. 3. Яко узрю небеса, дела перст Твоих, луну и звезды, яже Ты основал еси. 4. Что есть человек, яко помниши его? Или сын человечь, яко посещаеши его? 5. Умалил еси его малым чим от ангел, славою и честию венчал еси его. 6. И поставил еси его над делы руку Твоею, вся покорил еси под нозе его. 7. Овцы и волы вся, еще же и скоты польския, 8. птицы небесныя, и рыбы морския, преходящыя стези морския. 9. Господи, Господь наш, яко чудно имя Твое по всей земли. Слава:
1. Господе, Господе наш! како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу Своју више небеса. 2. У устима мале дјеце и кoја сисају чиниш Себи хвалу насупрот непријатељима Својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник. 3. Кад погледам небеса Твоја, дјело прста Твојих, мјесец и звијезде, које си Ти поставио; 4. Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш? 5. Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га; 6. Поставио си га господаром над дјелима руку Својих, све си метнуо под ноге његове, 7. Овце и волове све, и дивље звјериње, 8. Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путевима. 9. Господе, Господе наш! како је величанствено име Твоје по свој земљи! Слава:
По 1-й кафисме,
Святый Боже, Святый Крепкий, Святый Безсмертный, помилуй нас. (3х) Пресвятая Троице, помилуй нас; Господи, очисти грехи наша; Владыко, прости беззакония наша; Святый, посети и исцели немощи наша, имене Твоего ради. Господи, помилуй. (3х) Слава Отцу и Сыну и Святому Духу, и ныне и присно и во веки веков. Отче наш, Иже еси на небесех! Да святится имя Твое, да приидет Царствие Твое, да будет воля Твоя, яко на небеси и на земли. Хлеб наш насущный даждь нам днесь; и остави нам долги наша, якоже и мы оставляем должником нашим; и не введи нас во искушение, но избави нас от лукаваго.
И тропари сия, глас 1:
В беззакониих зачався аз, блудный, не дерзаю взирати на высоту Небесную, но, дерзая на человеколюбие Твое, зову: Боже, очисти мя, грешнаго, и спаси мя. Аще праведник едва спасается, аз где явлюся, грешный? Тяготы и зноя дневнаго не понесох, но с наемники единонадесятаго часа сопричти мя, Боже, и спаси мя.
Слава: Объятия Отча отверсти ми потщися, блудно мое иждих житие, на богатство неиждиваемое взираяй щедрот Твоих, Спасе, ныне обнищавшее мое да не презриши сердце. Тебе бо, Господи, умилением зову: согреших на Небо и пред Тобою.
И ныне: Упование христиан, Пресвятая Дево, Егоже родила еси Бога паче ума же и слова, непрестанно моли с горними силами дати оставление грехов, нам всем и исправление жития, верою и любовию присно Тя чтущим.
Господи, помилуй (40) и молитва: Владыко Вседержителю, Непостижиме, начало света и преумная Сило, Иже Ипостаснаго Слова Отец и Единосильнаго Твоего Духа Испуститель: милосердныя ради милости и неизреченныя благости не презревый человеческаго естества, тмою греха содержимаго, но Божественными светы священных Твоих учений, законом и пророки светивый мiру, последи же нам того Единороднаго Твоего Сына благоволивый плотию возсияти и ко осиянию нас Твоего просвещения наставити: да будут уши Твои внемлюще гласу моления нашего, и даруй нам, Боже, во бденном и трезвенном сердце, всю настоящаго жития нощь преити, ожидающым пришествия Сына Твоего и Бога нашего, Судии всех, да не возлежаще и спяще, но бодрствующе и воздвижени в делание заповедей Твоих обрящемся и в радость Его совнидем, идеже празднующих глас непрестанный, и неизреченная сладость зрящих Твоего лица доброту неизглаголанную. Яко Благ и Человеколюбец Бог еси, и Тебе славу возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
1. Исповемся Тебе, Господи, всем сердцем моим, повем вся чудеса Твоя. 2. Возвеселюся и возрадуюся о Тебе, пою имени Твоему, Вышний. 3. Внегда возвратитися врагу моему вспять, изнемогут и погибнут от лица Твоего. 4. Яко сотворил еси суд мой, и прю мою, сел еси на Престоле, судяй правду. 5. Запретил еси языком, и погибе нечестивый, имя его потребил еси в век и во век века. 6. Врагу оскудеша оружия в конец, и грады разрушил еси, погибе память его с шумом. 7. И Господь во век пребывает, уготова на суд Престол Свой, 8. и Той судити имать вселенней в правду, судити имать людем в правоте. 9. И бысть Господь прибежище убогому, помощник во благовремениих, в скорбех. 10. И да уповают на Тя знающии имя Твое, яко не оставил еси взыскающих Тя, Господи. 11. Пойте Господеви, живущему в Сионе, возвестите во языцех начинания Его. 12. Яко взыскаяй крови их помяну, не забы звания убогих. 13. Помилуй мя, Господи, виждь смирение мое от враг моих, возносяй мя от врат смертных. 14. Яко да возвещу вся хвалы Твоя во вратех дщере Сиони, возрадуемся о спасении Твоем. 15. Углебоша языцы в пагубе, юже сотвориша, в сети сей, юже скрыша, увязе нога их. 16. Знаемь есть Господь судьбы творяй, в делех руку Своею увязе грешник. 17. Да возвратятся грешницы во ад, вси языцы забывающии Бога. 18. Яко не до конца забвен будет нищий, терпение убогих не погибнет до конца. 19. Воскресни, Господи, да не крепится человек, да судятся языцы пред Тобою. 20. Постави, Господи, законоположителя над ними, да разумеют языцы, яко человецы суть. 21. Вскую, Господи, отстоя далече, презираеши во благовремениих, в скорбех? 22. Внегда гордитися нечестивому, возгарается нищий, увязают в советех, яже помышляют. 23. Яко хвалимь есть грешный в похотех души своея, и обидяй благословимь есть. 24. Раздражи Господа грешный, по множеству гнева своего не взыщет: несть Бога пред ним. 25. Оскверняются путие его на всякое время, отъемлются судьбы Твоя от лица его: всеми враги своими обладает. 26. Рече бо в сердце своем: не подвижуся от рода в род без зла. 27. Егоже клятвы уста его полна суть, и горести и льсти, под языком его труд и болезнь. 28. Приседит в ловительстве с богатыми в тайных, еже убити неповиннаго, очи его на нищаго призираете. 29. Ловит в тайне, яко лев во ограде своей, ло вит, еже восхитити нищаго, восхитити нищаго, внегда привлещи и в сети своей. 30. Смирит его, преклонится и падет, внегда ему обладати убогими. 31. Рече бо в сердце своем: забы Бог, отврати лице Свое, да не видит до конца. 32. Воскресни, Господи, Боже мой, да вознесется рука Твоя, не забуди убогих Твоих до конца. 33. Чесо ради прогнева нечестивый Бога? Рече бо в сердце своем: не взыщет. 34. Видиши, яко Ты болезнь и ярость сматряеши, да предан будет в руце Твои, Тебе оставлен есть нищий, сиру Ты буди Помощник. 35. Сокруши мышцу грешному и лукавому, взыщется грех его и не обрящется. 36. Господь Царь во век и в век века, погибнете языцы от земли Его. 37. Желание убогих услышал еси, Господи, уготованию сердца их внят ухо Твое. 38. Суди сиру и смиренну, да не приложит ктому величатися человек на земли.
1. Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса Твоја. 2. Радујем се и веселим се о Теби, пјевам имену Твојему, Вишњи! 3. Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твојега; 4. Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, Судија праведни. 5. Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им сатро довијека, засвагда. 6. Непријатељу неста мачева сасвијем; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов. 7. Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто Свој. 8. Он ће судити васиономе свијету по правди, судиће народима право. 9. Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. 10. У тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш онијех који Те траже, Господе! 11. Појте Господу, Који живи на Сиону; казујте народу дјела Његова; 12. Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех. 13. Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртнијех, 14. Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје. 15. Попадаше народи у јаму, коју су искoпали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова. 16. Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник. 17. Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; 18. Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути. 19. Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред Тобом. 20. Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи. 21. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 22. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници. 23. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. 24. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовијем. 25. Свагда су путови његови криви; за судове Твоје не зна; на неријатеље своје неће ни да гледа. 26. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда. 27. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао. 28. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 29. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши у мрежу своју. 30. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. 31. Каже у срцу своме: „Бог је заборавио, окренуо је лице Своје, неће видјети нигда." 32. Устани, Господе! дигни руку Своју, не заборави невољнијех. 33. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видјети? 34. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник. 35. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова. 36. Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове. 37. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, 38. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.
В конец, псалом Давиду, 10.
1. На Господа уповах, како речете души моей: превитай по горам, яко птица? 2. Яко се грешницы налякоша лук, уготоваша стрелы в туле, состреляти во мраце правыя сердцем. 3. Зане яже Ты совершил еси, они разрушиша, праведник же что сотвори? 4. Господь во храме святем Своем. Господь, на Небеси Престол Его, очи Его на нищаго призираете, вежди Его испытаете сыны человеческия. 5. Господь испытает праведнаго и нечестиваго, любяй же неправду ненавидит свою душу. 6. Одождит на грешники сети, огнь и жупел, и дух бурен, часть чаши их. 7. Яко праведен Господь, и правды возлюби, правоты виде лице Его. Слава:
1. У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: „лети у гору као птица; 2. Јер ево грјешници натегоше лук, запеше стријелу своју за тетиву, да из мрака стријељају праве срцем. 3. Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?" 4. Господ је у светом двору Свом, пријесто је Господњи на небесима; очи Његове гледају; вјеђе Његове испитују синове човјечије. 5. Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа Његова. 6. Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора; и огњени вјетар биће им дио из чаше; 7. Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видјети праведници. Слава:
В конец о осмей, псалом Давиду, 11.
1. Спаси мя, Господи, яко оскуде преподобный, яко умалишася истины от сынов человеческих. 2. Суетная глагола кийждо ко искреннему своему: устне льстивыя в сердце, и в сердце глаголаша злая. 3. Потребит Господь вся устне льстивыя, язык велеречивый. 4. Рекшыя: язык наш возвеличим, устны нашя при нас суть, кто нам Господь есть? 5. Страсти ради нищих и воздыхания убогих, ныне воскресну, глаголет Господь, положуся во спасение, не обинюся о нем. 6. Словеса Господня, словеса чиста, сребро разжжено, искушено земли, очищено седмерицею. 7. Ты, Господи, сохраниши ны и соблюдеши ны от рода сего и во век. 8. Окрест нечестивии ходят: по высоте Твоей умножил еси сыны человеческия.
1. Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим. 2. Лаж говоре један другоме, уснама лажљивијем говоре из срца дволична. 3. Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави, 4. Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама? 5. Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе. 6. Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено. 7. Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека. 8. Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.
В конец, псалом Давиду, 12.
1. Доколе, Господи, забудеши мя до конца? Доколе отвращаеши лице Твое от мене? 2. Доколе положу советы в души моей, болезни в сердце моем день и нощь? Доколе вознесется враг мой на мя? 3. Призри, услыши мя, Господи, Боже мой, просвети очи мои, да не когда усну в смерть, 4. да не когда речет враг мой: укрепихся на него. Стужающии ми возрадуются, аще подвижуся. 5. Аз же на милость Твою уповах. Возрадуется сердце мое о спасении Твоем, 6. воспою Господеви, Благодеявшему мне, и пою имени Господа Вышняго.
1. Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? докле ћеш одвраћати лице Своје од мене? 2. Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? докле ће се непријатељ мој подизати нада мном? 3. Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт. 4. Да не рече непријатељ мој: надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем. 5. А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје. 6. Пјеваћу Господу, који ми добро чини.
В конец, псалом Давиду, 13.
1. Рече безумен в сердце своем: несть Бог. Растлеша и омерзишася в начинаниих: несть творяй благостыню. 2. Господь с Небесе приниче на сыны человеческия, видети, аще есть разумеваяй или взыскаяй Бога. 3. Вси уклонишася, вкупе неключими быша: несть творяй благостыню, несть до единаго. 4. Ни ли уразумеют вси делающии беззаконие, снедающии люди моя в снедь хлеба? Господа не призваша. 5. Тамо убояшася страха, идеже не бе страх, яко Господь в роде праведных. 6. Совет нищаго посрамисте, Господь же упование его есть. 7. Кто даст от Сиона спасение Израилево? Внегда возвратит Господь пленение людей Своих, возрадуется Иаков и возвеселится Израиль. Слава:
1. Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова; нема никога добро да твори. 2. Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога. 3. Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога. 4. Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа? 5. Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном. 6. Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања. 7. Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ Свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ. Слава:
В конец, псалом Давиду, 14.
1. Господи, кто обитает в жилищи Твоем? Или кто вселится во святую гору Твою? 2. Ходяй непорочен и делаяй правду, глаголяй истину в сердце своем. 3. Иже не ульсти языком своим и не сотвори искреннему своему зла, и поношения не прият на ближния своя. 4. Уничижен есть пред ним лукавнуяй, боящыя же ся Господа славит, кленыйся искреннему своему и не отметаяйся. 5. Сребра своего не даде в лихву и мзды на неповинных не прият. Творяй сия не подвижится во век.
1. Господе! ко може сједјети у сјеници Твојој? ко може наставати на светој гори Твојој? 2. Ко ходи без мане, твори правду и говори истину из срца својега; 3. Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега; 4. Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче; 5. Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.
Столпописание Давиду, 15.
1. Сохрани мя, Господи, яко на Тя уповах. 2. Pex Господеви: Господь мой еси Ты, яко благих моих не требуеши. 3. Святым, иже суть на земли Его, удиви Господь вся хотения Своя в них. 4. Умножишася немощи их, по сих ускориша: не соберу соборы их от кровей, ни помяну же имен их устнама моима. 5. Господь часть достояния моего и чаши моея, Ты еси устрояяй достояние мое мне. 6. Ужя нападоша ми в державных моих, ибо достояние мое державно есть мне. 7. Благословлю Господа, вразумившаго мя, еще же и до нощи наказаша мя утробы моя. 8. Предзрех Господа предо мною выну, яко одесную мене есть, да не подвижуся. 9. Сего ради возвеселися сердце мое и возрадовася язык мой, еще же и плоть моя вселится на уповании. 10. Яко не оставиши душу мою во аде, ниже даси преподобному Твоему видети истления. 11. Сказал ми еси пути живота, исполниши мя веселия с лицем Твоим, красота в деснице Твоей в конец.
1. Чувај ме, Боже: јер се у Тебе уздам. 2. Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим Тебе. 3. У Светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја. 4. Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу љевати крвавих наљева, нити ћу метати имена њихових у уста своја. 5. Господ је мој дио нашљедства и чаше; Ти подижеш достојање моје. 6. Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио. 7. Благосиљам Господа, Који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени. 8. Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем. 9. Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању; 10. Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац Твој види трухлост. 11. Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утјеха у десници Твојој довијека.
Молитва Давиду, 16.
1. Услыши, Господи, правду мою, вонми молению моему, внуши молитву мою не во устнах льстивых. 2. От лица Твоего судьба моя изыдет, очи мои да видита правоты. 3. Искусил еси сердце мое, посетил еси нощию, искусил мя еси, и не обретеся во мне неправда. 4. Яко да не возглаголют уста моя дел человеческих, за словеса устен Твоих аз сохраних пути жестоки. 5. Соверши стопы моя во стезях Твоих, да не подвижутся стопы моя. 6. Аз воззвах, яко услышал мя еси, Боже, приклони ухо Твое мне и услыши глаголы моя. 7. Удиви милости Твоя, спасаяй уповающыя на Тя от противящихся деснице Твоей. 8. Сохрани мя, Господи, яко зеницу ока, в крове крилу Твоею покрыеши мя. 9. От лица нечестивых, острастших мя, врази мои душу мою одержаша. 10. Тук свой затвориша, уста их глаголаша гордыню. 11. Изгонящии мя ныне обыдоша мя, очи Свои возложиша уклонити на землю. 12. Объяша мя яко лев готов на лов, и яко скимен обитаяй в тайных. 13. Воскресни, Господи, предвари я, и запни им, избави душу мою от нечестиваго, 14. оружие Твое от враг руки Твоея. Господи, от малых от земли раздели я в животе их, и сокровенных Твоих исполнися чрево их, насытишася сынов, и оставиша останки младенцем своим. 15. Аз же правдою явлюся лицу Твоему, насыщуся, внегда явити ми ся славе Твоей. Слава:
1. Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех. 2. Од лица Твојега нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу. 3. Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје. 4. Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста Твојих држим се путева оштрих. 5. Утврди стопе моје на стазама Својим да не залазе кораци моји. 6. Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо Своје, и чуј ријечи моје. 7. Покажи дивну милост Своју, који избављаш оне који се у Тебе уздају од онијех који се противе десници Твојој. 8. Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила Својих заклони ме 9. Од безбожника који на ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили. 10. Срце своје затворише; устима својим говоре охоло. 11. Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу. 12. Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји. 13. Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем Својим од безбожника. 14. Руком Својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци. 15. А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје. Слава:
По 2-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 2: Аз сый древо неплодное, Господи, умиления плода не ношу отнюдь и посечения страшуся, и огня онаго боюся негасимаго. Темже Тя молю: прежде оныя нужды обрати и спаси мя. Яко волны морския, на мя восташа беззакония моя, яко кораблец в пучине, аз един обуреваюся от прегрешений многих, но в тихое пристанище настави мя, Господи, покаянием и спаси мя.
Слава: Помилуй мя, рече Давид, и аз Тебе зову: согреших, Спасе, грехи моя очистив покаянием, помилуй мя.
И ныне: Предстательство теплое христиан, Сына Твоего моли, Богородице, всякаго злодейства и лютости избавити нас ратника, и дати прощение нам, о нихже со грешихом, милосердия ради щедрот, Твоими молитвами, Мати Дево.
Господи, помилуй (40) и молитва: Владыко Вседержителю, Отче Господа нашего Иисуса Христа, Единороднаго Твоего Сына, даждь ми тело нескверное, сердце чистое, ум бодр, разум незаблудный,Духа Святаго нашествие, к стяжанию и довольству истины во Христе Твоем: с Нимже Тебе слава подобает, честь и поклонение, со Святым Духом ныне и присно, и во веки веков, аминь.
В конец, отроку Господню Давиду, яже глагола Господеви словеса песни сея, в день, воньже избави его Господь от руки всех враг его, и из руки Саули, и рече: 17.
1. Возлюблю Тя, Господи, Крепосте моя. 2. Господь Утверждение мое, и Прибежище мое, и Избавитель Moй, Бог мой, Помощник мой, и уповаю на Него, Защититель мой, и рог спасения моего, и Заступник мой. 3. Хваля призову Господа и от враг моих спасуся. 4. Одержаша мя болезни смертныя, и потоцы беззакония смятоша мя, 5. болезни адовы обыдоша мя, предвариша мя сети смертныя. 6. И внегда скорбети ми, призвах Господа, и к Богу моему воззвах, услыша от храма святаго Своего глас мой, и вопль мой пред Ним внидет во уши Его. 7. И подвижеся, и трепетна бысть земля, и основания гор смятошася и подвигошася, яко прогневася на ня Бог. 8. Взыде дым гневом Его, и огнь от лица Его воспламенится, углие возгореся от Него. 9. И приклони небеса, и сниде, и мрак под ногама Его. 10. И взыде на Херувимы, и лете, лете на крилу ветренню. 11. И положи тму закров Свой, окрест Его селение Его, темна вода во облацех воздушных. 12. От облистания пред Ним облацы проидоша, град и углие огненное. 13. И возгреме с Небесе Господь и Вышний даде глас Свой. 14. Низпосла стрелы и разгна я, и молнии умножи и смяте я. 15. И явишася источницы воднии, и открышася основания вселенныя, от запрещения Твоего, Господи, от дохновения духа гнева Твоего. 16. Низпосла с высоты, и прият мя, восприят мя от вод многих. 17. Избавит мя от врагов моих сильных и от ненавидящих мя, яко утвердишася паче мене. 18. Предвариша мя в день озлобления моего, и бысть Господь утверждение мое. 19. И извел мя на широту, избавит мя, яко восхоте мя. 20. И воздаст ми Господь по правде моей и по чистоте руку моею воздаст ми. 21. Яко сохраних пути Господни и не нечествовах от Бога моего. 22. Яко вся судьбы Его предо мною и оправдания Его не отступиша от мене. 23. И буду непорочен с Ним, и сохранюся от беззакония моего. 24. И воздаст ми Господь по правде моей и по чистоте руку моею пред очима Его. 25. С преподобным преподобен будеши, и с мужем неповинным неповинен будеши, 26. и со избранным избран будеши, и со строптивым развратишися. 27. Яко Ты люди смиренныя спасеши и очи гордых смириши. 28. Яко Ты просветиши светильник мой, Господи, Боже мой, просветиши тму мою. 29. Яко Тобою избавлюся от искушения и Богом моим преиду стену. 30. Бог мой, непорочен путь Его, словеса Господня разжжена, Защититель есть всех уповающих на Него. 31. Яко кто бог, разве Господа? Или кто бог, разве Бога нашего? 32. Бог препоясуяй мя силою, и положи непорочен путь мой. 33. Совершаяй нозе мои, яко елени, и на высоких поставляяй мя. 34. Научаяй руце мои на брань, и положил еси лук медян мышца моя. 35. И дал ми еси защищение спасения, и десница Твоя восприят мя, и наказание Твое исправит мя в конец, и наказание Твое то мя научит. 36. Уширил еси стопы моя подо мною, и не изнемогосте плесне мои. 37. Пожену враги моя, и постигну я, и не возвращуся, дондеже скончаются. 38. Оскорблю их, и не возмогут стати, падут под ногама моима. 39. И препоясал мя еси силою на брань, спял еси вся востающыя на мя под мя. 40. И врагов моих дал ми еси хребет, и ненавидящыя мя потребил еси. 41. Воззваша, и не бе спасаяй: ко Господу, и не услыша их. 42. И истню я яко прах пред лицем ветра, яко брение путей поглажду я. 43. Избавиши мя от пререкания людей, поставиши мя во главу языков. Людие, ихже не ведех, работаша ми. 44. В слух уха послушаша мя. Сынове чуждии солгаша ми. 45. Сынове чуждии обетшаша и охромоша от стезь своих. 46. Жив Господь, и благословен Бог, и да вознесется Бог спасения моего. 47. Бог даяй отмщение мне и покоривый люди под мя. 48. Избавитель мой от враг моих гневливых, от востающих на мя вознесеши мя, от мужа неправедна избавиши мя. 49. Сего ради исповемся Тебе во языцех, Господи, и имени Твоему пою: 50. величаяй спасения царева, и творяй милость христу Своему Давиду, и семени его до века. Слава:
1. Љубићу те, Господе, Крјепости моја, 2. Господе, Граде мој, Заклоне мој, Који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена Горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мојега, Уточиште моје! 3. Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих. 4. Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме. 5. Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. 6. У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; Он чу из двора Својега глас мој, и вика моја дође Му до ушију. 7. Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути. 8. Подиже се дим од гњева Његова, из уста Његовијех огањ што прождире, и живо угљевље одскакаше од њега. 9. Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама Његовијем. 10. Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетренијем. 11. Од мрака начини себи кров, сјеницу око Себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех. 12. Од сијевања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље. 13. Загрмје на небесима Господ, и Вишњи пусти глас Свој, град и живо угљевље. 14. Пусти стријеле Своје, и разметну их; силу муња, и расу их. 15. И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње Твоје, Господе, од дихања духа гњева Твојега. 16. Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. 17. Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене. 18. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 19. Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио. 20. Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. 21. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога својега, 22. Него су сви закони Његови преда мном, и заповијести Његовијех не уклањам од себе. 23. Бих Му вјеран, и чувах се од безакоња својега. 24. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовима. 25. Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно, 26. С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему. 27. Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш. 28. Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју. 29. С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида. 30. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је Штит свијем који се у Њега уздају. 31. Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашега? 32. Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут. 33. Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме. 34. Учи руке моје боју, и мишице моје чине да су лук од мједи. 35. Ти ми дајеш штит спасења Својега; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика. 36. Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје. 37. Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим. 38. Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје. 39. Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном. 40. Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 41. Они вичу, али нема помагача, ка Господу, али их он не слуша. 42. Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их. 43. Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми. 44. По самоме чувењу слушају Ме, туђини покорни су Ми. 45. Туђини блиједе, дршћу у градовима својим. 46. Жив је Господ, и да је благословен Бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега, 47. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 48. Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме! 49. Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему, 50. Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека. Слава:
В конец, псалом Давиду, 18.
1. Небеса поведают славу Божию, творение же руку Его возвещает твердь. 2. День дни отрыгает глагол, и нощь нощи возвещает разум. 3. Не суть речи, ниже словеса, ихже не слышатся гласи их. 4. Во всю землю изыде вещание их и в концы вселенныя глаголы их. В солнце положи селение Свое, 5. и Той, яко Жених исходяй от чертога Своего, возрадуется, яко Исполин тещи путь. 6. От края небесе исход Его, и сретение Его до края небесе, и несть иже укрыется теплоты Его. 7. Закон Господень непорочен, обращая душы, свидетельство Господне верно, умудряющее младенцы. 8. Оправдания Господня права, веселящая сердце, заповедь Господня светла, просвещающая очи. 9. Страх Господень чист, пребываяй в век века: судьбы Господни истинны, оправданы вкупе, 10. вожделенны паче злата и камене честна многа и слаждшия паче меда и сота. 11. Ибо раб Твой хранит я, внегда сохранити я, воздаяние много. 12. Грехопадения кто разумеет? От тайных моих очисти мя, 13. и от чуждих пощади раба Твоего, аще не обладают мною, тогда непорочен буду и очищуся от греха велика. 14. И будут во благоволение словеса уст моих, и поучение сердца моего пред Тобою выну, Господи, Помощниче мой и Избавителю мой.
1. Небеса казују славу Божију, и дјела руку Његовијех гласи свод небески. 2. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља. 3. Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас Његов. 4. По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима; 5. И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем. 6. Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове. 7. Закон је Господњи савршен, кријепи душу; свједочанство је Његово вјерно, даје мудрост невјештоме. 8. Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест Господња свијетла, просвјетљује очи. 9. Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики. 10. Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата. 11. И слугу Твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату. 12. Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех; 13. И од вољнијех сачувај слугу Својега, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великога пријеступа. 14. Да су ти ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред Тобом, Господе, Крјепости моја и Избавитељу мој!
В конец, псалом Давиду, 19
1. Услышит тя Господь в день печали, защитит тя Имя Бога Иаковля. 2. Послет ти помощь от Святаго и от Сиона заступит тя. 3. Помянет всяку жертву твою, и всесожжение твое тучно буди. 4. Даст ти Господь по сердцу твоему и весь совет твой исполнит 5. Возрадуемся о спасении твоем и во имя Господа Бога нашего возвеличимся. Исполнит Господь вся прошения твоя. 6. Ныне познах, яко спасе Господь христа Своего, услышит Его с Небесе Святаго Своего, в силах спасение десницы Его. 7. Сии на колесницах, и сии на конех, мы же во имя Господа Бога нашего призовем. 8. Тии спяти быша и падоша, мы же востахом и исправихомся. 9. Господи, спаси царя и услыши ны, воньже аще день призовем Тя.
1. Да те услиши Господ у дан жалости, да те заштити име Бога Јаковљева. 2. Да ти пошље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткријепи. 3. Да се опомене свијех приноса твојијех, и жртва твоја паљеница да се нађе претила. 4. Да ти да Господ по срцу твојему; што год почнеш, да ти изврши. 5. Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога својега дигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје. 6. Сад видим да Господ чува помазаника Својега; слуша га са светога неба Својега; јака је десница Његова, која спасава. 7. Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога својега. 8. Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се. 9. Господе! помози цару, и услиши нас кад те зовемо.
Псалом Давиду, 20.
1. Господи, силою Твоею возвеселится царь и о спасении Твоем возрадуется зело. 2. Желание сердца его дал еси ему, и хотения устну его неси лишил его. 3. Яко предварил еси его благословением благостынным, положил еси на главе его венец от камене честна. 4. Живота просил есть у Тебе, и дал еси ему долготу дний во век века. 5. Велия слава его спасением Твоим, славу и велелепие возложиши на него. 6. Яко даси ему благословение во век века, возвеселиши его радостию с лицем Твоим. 7. Яко царь уповает на Господа, и милостию Вышняго не подвижится. 8. Да обрящется рука Твоя всем врагом Твоим, десница Твоя да обрящет вся ненавидящыя Тебе. 9. Яко положиши их яко пещь огненную во время лица Твоего, Господь гневом Своим смятет я, и снесть их огнь. 10. Плод их от земли погубиши, и семя их от сынов человеческих. 11. Яко уклониша на Тя злая, помыслиша советы, ихже не возмогут составити. 12. Яко положиши я хребет, во избытцех Твоих уготовиши лице их. 13. Вознесися, Господи, силою Твоею, воспоем и поем силы Твоя. Слава:
1. Господе! с Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што ти помажеш! 2. Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио. 3. Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења. 4. Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека. 5. Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ. 6. Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица Својега. 7. Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњега; и не колеба се. 8. Наћи ће рука Твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе. 9. Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети. 10. Род њихов истријебићеш са земље, и сјеме њихово између синова човјечијих; 11. Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити. 12. Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова Својијех пустићеш стријеле у лице њихово. 13. Подигни се, Господе, силом Својом; ми ћемо пјевати и славити јакост Твоју. Слава:
В конец, о заступлении утреннем, псалом Давиду, 21.
1. Боже, Боже мой, вонми ми, вскую оставил мя еси? Далече от спасения моего словеса грехопадений моих. 2. Боже мой, воззову во дни, и не услышиши, и в нощи, и не в безумие мне. 3. Ты же во Святем живеши, хвало Израилева. 4. На Тя уповаша отцы наши, уповаша и избавил еси я. 5. К Тебе воззваша, и спасошася, на Тя уповаша, и не постыдешася. 6. Аз же есмь червь, а не человек, поношение человеков и уничижение людей. 7. Вси видящии мя поругаша ми ся, глаголаша устнами, покиваша главою: 8. упова на Господа, да избавит его, да спасет его, яко хощет его. 9. Яко Ты еси исторгий мя из чрева, упование мое от сосцу матере моея. 10. К Тебе привержен есмь от ложесн, от чрева матере моея Бог мой еси Ты. 11. Да не отступиши от мене, яко скорбь близ, яко несть помогаяй ми. 12. Обыдоша мя тельцы мнози, юнцы тучнии одержаша мя. 13. Отверзоша на мя уста Своя, яко лев восхищаяй и рыкаяй. 14. Яко вода излияхся, и разсыпашася вся кости моя, бысть сердце мое яко воск, таяй посреде чрева моего. 15. Изсше яко скудель крепость моя, и язык мой прильпе гортани моему, и в персть смерти свел мя еси. 16. Яко обыдоша мя пси мнози, сонм лукавых одержаша мя, ископаша руце мои и нозе мои. 17. Исчетоша вся кости моя, тии же смотриша и презреша мя. 18. Разделиша ризы моя себе, и о одежди моей меташа жребий. 19. Ты же, Господи, не удали помощь Твою от мене, на заступление мое вонми. 20. Избави от оружия душу мою, и из руки песии единородную мою. 21. Спаси мя от уст львовых и от рог единорожь смирение мое. 22. Повем имя Твое братии моей, посреде церкве воспою Тя. 23. Боящиися Господа, восхвалите Его, все семя Иаковле, прославите Его, да убоится же от Него все семя Израилево. 24. Яко не уничижи, ниже негодова молитвы нищаго, ниже отврати лице Свое от мене, и егда воззвах к Нему, услыша мя. 25. От Тебе похвала моя, в церкви велицей исповемся Тебе, молитвы моя воздам пред боящимися Его. 26. Ядят убозии и насытятся, и восхвалят Господа взыскающии Его, жива будут сердца их в век века. 27. Помянутся и обратятся ко Господу вси концы земли, и поклонятся пред Ним вся отечествия язык. 28. Яко Господне есть царствие, и Той обладает языки. 29. Ядоша и поклонишася вси тучнии земли, пред Ним припадут вси низходящии в землю, и душа моя тому живет. 30. И семя мое поработает Ему, возвестит Господеви род грядущий. 31. И возвестят правду Его людем рождшымся, яже сотвори Господь.
1. Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје? 2. Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу, али немам мира. 3. Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! 4. У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао. 5. Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти. 6. А ја сам црв, а не човјек; подсмијех људима и руг народу. 7. Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, 8. И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује. 9. Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје. 10. За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој. 11. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. 12. Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме; 13. Развалише на ме уста своја. Лав је гладан лова и риче. 14. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. 15. Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. 16. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. 17. Могао бих избројити све кости своје. Они гледају и од мене начинише ствар за гледање. 18. Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб. 19. Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ, 20. Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју. 21. Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволовијех, чувши, избави ме. 22. Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те. 23. Који се бојите Господа, хвалите Га. Све сјеме Јаковљево! поштуј Га. Бој Га се, све сјеме Израиљево! 24. Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица Својега, него га услиши кад га зазва. 25. Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се Њега боје. 26. Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довијека. 27. Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка. 28. Јер је Господње царство; Он влада народима. 29. Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу. 30. Сјеме ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњему. 31. Доћи ће, и казиваће правду Његову људима Његовијем, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
Псалом Давиду, 22.
1. Господь пасет мя, и ничтоже мя лишит. 2. На месте злачне, тамо всели мя, на воде покойне воспита мя. 3. Душу мою обрати, настави мя на стези правды, имене ради Своего. 4. Аще бо и пойду посреде сени смертныя, не убоюся зла, яко Ты со мною еси, жезл Твой и палица Твоя, та мя утешиста. 5. Уготовал еси предо мною трапезу сопротив стужающым мне, умастил еси елеом главу мою, и чаша Твоя упоявающи мя, яко державна. 6. И милость Твоя поженет мя вся дни живота моего, и еже вселити ми ся в дом Господень, в долготу дний.
1. Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. 2. На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду. 3. Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради Својега. 4. Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја тјеши ме. 5. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна. 6. Да! доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.
Псалом Давиду, единыя от суббот, 23.
1. Господня земля, и исполнение ея, вселенная и вси живущии на ней. 2. Той на морях основал ю есть, и на реках уготовал ю есть. 3. Кто взыдет на гору Господню? Или кто станет на месте святем Его? 4. Неповинен рукама и чист сердцем, иже не прият всуе душу свою, и не клятся лестию искреннему своему. 5. Сей приимет благословение от Господа, и милостыню от Бога, Спаса своего. 6. Сей род ищущих Господа, ищущих лице Бога Иаковля. 7. Возмите врата князи ваша, и возмитеся врата вечная, и внидет Царь славы. 8. Кто есть сей Царь славы? Господь крепок и силен, Господь силен в брани. 9. Возмите врата князи ваша, и возмитеся врата вечная, и внидет Царь славы. 10. Кто есть сей Царь славы? Господь сил, Той есть Царь славы. Слава:
1. Господња је земља и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој. 2. Јер је Он на морима основа, и посред ријека утврди је. 3. Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом мјесту Његову? 4. У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена Његова узалуд и не куне се лажно. 5. Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога Спаса својега. 6. Такав је род онијех који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев! 7. Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде Цар славе. 8. Ко је тај Цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју. 9. Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде Цар славе. 10. Ко је тај Цар славе? Господ над војскама; Он је Цар славе. Слава:
По 3-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 3: Живущи на земли, душе моя, покайся: персть во гробе не поет, прегрешений не избавляет. Возопий Христу Богу: Сердцеведче, согреших, прежде даже не осудиши мя, помилуй мя. Доколе, душе моя, пребываеши в прегрешениих? Доколе приемлеши покаяния преложение? Приими во уме суд грядущий и возопий Господу: Сердцеведче, согреших, прежде даже не осудиши мя, помилуй мя.
Слава: На Страшном судиши без оглагольников обличаюся, без свидетелей осуждаюся, книги бо совестныя разгибаются, и дела сокровенная открываются. Прежде неже во оном всенародном позорищи имаши испытати, яже мною содеянная, Боже, очисти мя и спаси мя.
И ныне: Недоразумеваемое и непостижимое есть, Владычице Богоблагодатная, содеянное о Тебе страшное таинство: Необъемлемаго бо, заченши, родиля еси, плотию обложеннаго от чистых кровей Твоих: Егоже, Чистая, яко Сына Твоего, моли спасти вся поющыя Тя.
Господи, помилуй (40) и молитва: Господи Вседержителю, Слове Пребезначальнаго Отца, Самосовершенный Боже Иисусе Христе, милосердия ради безприкладнаго милости Твоея, никакоже разлучаяйся Твоих рабов, но присно в них почиваяй, не остави мя, раба Твоего, Всесвятый Царю, но даждь мне, недостойному, радование спасения Твоего и просвети мой ум светом познания Евангелиа Твоего, душу мою любовию Креста Твоего обяжи, тело же мое Твоим безстрастием украси, мысли умири и нозе мои сохрани от поползновения, и не погуби мя со беззаконьми моими, Благий Господи, но искуси мя, Боже, и вразуми сердце мое, испытай мя и увеждь стези моя, и виждь, аще путь беззакония во мне, и отврати от него, и настави мя на путь вечен. Ты бо еси Путь, и Истина, и Живот, и Тебе славу возсылаем со Безначальным Твоим Отцем и Пресвятым, и Благим, и Животворящим Духом ныне и присно и во веки веков, аминь.
1. К Тебе, Господи, воздвигох душу мою, 2. Боже мой, на Тя уповах, да не постыжуся во век, ниже да посмеют ми ся врази мои, 3. ибо вси терпящии Тя не постыдятся. Да постыдятся беззаконнующии вотще. 4. Пути Твоя, Господи, скажи ми, и стезям Твоим научи мя. 5. Настави мя на истину Твою, и научи мя, яко Ты еси Бог Спас мой, и Тебе терпех весь день. 6. Помяни щедроты Твоя, Господи, и милости Твоя, яко от века суть. 7. Грех юности моея, и неведения моего не помяни, по милости Твоей помяни мя Ты, ради благости Твоея, Господи. 8. Благ и прав Господь, сего ради законоположит согрешающым на пути. 9. Наставит кроткия на суд, научит кроткия путем Своим 10. Вси путие Господни милость и истина, взыскающым завета Его, и свидения Его. 11. Ради имене Твоего, Господи, и очисти грех мой, мног бо есть. 12. Кто есть человек бояйся Господа? Законоположит ему на пути, егоже изволи. 13. Душа его во благих водворится, и семя его наследит землю. 14. Держава Господь боящихся Его, и завет Его явит им. 15. Очи мои выну ко Господу, яко Той исторгнет от сети нозе мои. 16. Призри на мя и помилуй мя, яко единород и нищ есмь аз. 17. Скорби сердца моего умножишася, от нужд моих изведи мя. 18. Виждь смирение мое, и труд мой, и остави вся грехи моя. 19. Виждь враги моя, яко умножишася, и ненавидением неправедным возненавидеша мя. 20. Сохрани душу мою, и избави мя, да не постыжуся, яко уповах на Тя. 21. Незлобивии и правии прилепляхуся мне, яко потерпех Тя, 22. Господи, Избави, Боже, Израиля от всех скорбей его.
1. К теби, Господе, подижем душу своју. 2. Боже мој! у Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји. 3. И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно. 4. Покажи ми, Господе, путеве Своје, научи ме ходити стазама Твојим. 5. Упути ме истини Својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мојега, Теби се надам сваки дан. 6. Опомени се милосрђа Својега, Господе, и милости Своје; јер су откако је вијека. 7. Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе! 8. Добар је и праведан Господ; тога ради показује грјешницима пут. 9. Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовијем. 10. Сви су путови Господњи милост и истина онима који држе завјет Његов и откривење Његово. 11. Ради имена Својега, Господе, опрости гријех мој, јер је велик. 12. Који се човјек боји Господа? Он ће му показати који пут да избере. 13. Душа ће његова у добру почивати, и сјеме ће његово владати земљом. 14. Тајна је Господња у онијех који Га се боје, и завјет Свој јавља им. 15. Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје. 16. Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник. 17. Нек се рашири стиснуто срце моје, из тјескобе моје изведи ме. 18. Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све гријехе моје. 19. Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде. 20. Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам. 21. Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам. 22. Избави, Боже, Израиља од свијех невоља његовијех.
Псалом Давида, 25.
1. Суди ми, Господи, яко аз незлобою моею ходих, и на Господа уповая, не изнемогу. 2. Искуси мя, Господи, и испытай мя, разжзи утробы моя, и сердце мое. 3. Яко милость Твоя пред очима моима есть, и благоугодих во истине Твоей. 4. Не седох с сонмом суетным, и со законопреступными не вниду. 5. Возненавидех церковь лукавнующих, и с нечестивыми не сяду. 6. Умыю в неповинных руце мои, и обыду жертвенник Твой, Господи. 7. Еже услышати ми глас хвалы Твоея, и поведати вся чудеса Твоя. 8. Господи, возлюбих благолепие дому Твоего и место селения славы Твоея. 9. Да не погубиши с нечестивыми душу мою, и с мужи кровей живот мой. 10.Ихже в руку беззакония, десница их исполнися мзды. 11. Аз же незлобою моею ходих, избави мя, Господи, и помилуй мя. 12. Нога моя ста на правоте: в церквах благословлю Тя, Господи.
1. Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати. 2. Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи што је у мени и срце моје. 3. Јер је милост Твоја пред очима мојима, и ходим у истини Твојој. 4. Не сједим с безумницима, и с лукавима се не мијешам. 5. Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не сједим. 6. Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твојега, Господе, 7. Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја. 8. Господе! омилио ми је стан дома Твојега, и мјесто насеља славе Твоје. 9. Немој душе моје погубити, ни живота мојега с крвопијцима, 10. Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита. 11. А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме. 12. Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.
Псалом Давиду, прежде помазания, 26.
1. Господь просвещение мое и Спаситель мой, кого убоюся? Господь Защититель живота моего, от кого устрашуся? 2. Внегда приближатися на мя злобующым, еже снести плоти моя, оскорбляюшии мя, и врази мои, тии изнемогоша и падоша. 3. Аще ополчится на мя полк, не убоится сердце мое, аще востанет на мя брань, на Него аз уповаю. 4. Едино просих от Господа, то взыщу: еже жити ми в дому Господни вся дни живота моего, зрети ми красоту Господню и посещати храм святый Его. 5. Яко скры мя в селении Своем в день зол моих, покры мя в тайне селения Своего, на камень вознесе мя. 6. И ныне се вознесе главу мою, на враги моя: обыдох и пожрох в селении Его жертву хваления и воскликновения, пою и воспою Господеви. 7. Услыши, Господи, глас мой, имже воззвах: помилуй мя и услыши мя. 8. Тебе рече сердце мое, Господа взыщу. Взыска Тебе лице мое, лица Твоего, Господи, взыщу. 9. Не отврати лица Твоего от мене и не уклонися гневом от раба Твоего: помощник мой буди, не отрини мене, и не остави мене, Боже Спасителю мой. 10. Яко отец мой и мати моя остависта мя, Господь же восприят мя. 11. Законоположи ми, Господи, в пути Твоем и настави мя на стезю правую враг моих ради. 12. Не предаждь мене в душы стужающих ми, яко восташа на мя свидетеле неправеднии и солга неправда себе. 13. Верую видети благая Господня на земли живых. 14. Потерпи Господа, мужайся и да крепится сердце твое, и потерпи Господа. Слава:
1. Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крјепост живота мојега; кога да се страшим? 2. Ако навале на ме зликовци да поједу тијело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће. 3. Ако против мене војска у òкô стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати. 4. За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу, и раним у цркву Његову. 5. Јер би ме сакрио у колиби Својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора Својега; на камену гору попео би ме. 6. Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принио бих у његову шатору жртву хвале; запјевао бих и хвалио Господа. 7. Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивљем, смилуј се на ме и услиши ме. 8. Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "тражите лице Моје"; тражим лице Твоје, Господе! 9. Немој одвратити од мене лица Својега, немој у гњеву оставити слуге Својега; буди помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој! 10. Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати. 11. Упути ме, Господе, на пут Свој и води ме правом стазом поради онијех који ме вребају. 12. Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе. 13. Вјерујем да ћу видјети доброту Господњу на земљи живијех. 14. Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крјепко, уздај се у Господа. Слава:
Псалом Давиду, 27.
1. К Тебе, Господи, воззову, Боже мой, да не премолчиши от мене, да не когда премолчиши от мене: и уподоблюся низходящым в ров. 2. Услыши, Господи, глас моления моего, внегда молити ми ся к Тебе, внегда воздети ми руце мои к храму святому Твоему. 3. Не привлецы мене со грешники и с делающими неправду не погуби мене, глаголющими мир с ближними своими, злая же в сердцах своих. 4. Даждь им, Господи, по делом их, и по лукавству начинаний их: по делом руку их даждь им: воздаждь воздаяние их им. 5. Яко не разумеша в дела Господня и в дела руку Его: разориши я, и не созиждеши я. 6. Благословен Господь, яко услыша глас моления моего. 7. Господь Помощник мой, и Защититель мой: на Него упова сердце мое, и поможе ми, и процвете плоть моя, и волею моею исповемся Ему. 8. Господь утверждение людей Своих, и Защититель спасений христа Своего есть. 9. Спаси люди Твоя и благослови достояние Твое, и упаси я, и возми я до века.
1. К Теби, Господе, вичем; Граде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у гроб. 2. Чуј молитвени глас мој, кад вапијем к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој. 3. Немој ме захватити с грјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно говоре, а у срцу им је зло. 4. Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили. 5. Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку Његовијех. Да их разори и не сазида. 6. Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мојега! 7. Господ је Крјепост моја и Штит мој; у њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим Га. 8. Господ је Крјепост народа својега, и обрана која спасава помазаника Његова. 9. Спаси народ Свој, благослови достојање Своје; спаси их и уздижи их довијека.
Псалом Давиду, исхода скинии, 28.
1. Принесите Господеви сынове Божии, принесите Господеви, сыны овни, принесите Господеви славу и честь. 2. Принесите Господеви славу имени Его, поклонитеся Господеви во дворе святем Его. 3. Глас Господень на водах, Бог славы возгреме, Господь на водах многих. 4. Глас Господень в крепости, глас Господень в великолепии. 5. Глас Господа, сокрушающаго кедры, и стрыет Господь кедры Ливанския: 6. и истнит я яко тельца Ливанска, и возлюбленный яко сын единорожь. 7. Глас Господа, пресецающаго пламень огня. 8. Глас Господа, стрясающаго пустыню, и стрясет Господь пустыню Каддийскую. 9. Глас Господень свершающий елени, и открыет дубравы, и в храме Его всякий глаголет славу. 10. Господь потоп населяет, и сядет Господь Царь в век. 11. Господь крепость людем Своим даст, Господь благословит люди Своя миром.
1. Дајте Господу, синови Божији, дајте Господу славу и част. 2. Дајте Господу славу имена Његова. Поклоните се Господу у светој красоти. 3. Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом. 4. Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан. 5. Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре Ливанске. 6. Као теле скачу од њега; Ливан и Сирион као млад биво. 7. Глас Господњи сипа пламен огњени. 8. Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес. 9. Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одијело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој. 10. Госпoд је сједио над потопом, и сједјеће Господ као Цар у вијек. 11. Господ ће дати силу народу Својему, Господ ће благословити народ Свој миром.
Псалом песни обновления дому Давидова, 29.
1. Вознесу Тя, Господи, яко подъял мя еси, и не возвеселил еси врагов моих о мне. 2. Господи Боже мой, воззвах к Тебе, и исцелил мя еси. 3. Господи, возвел еси от ада душу мою, спасл мя еси от низходящих в ров. 4. Пойте Господеви, преподобнии Его, и исповедайте память святыни Его. 5. Яко гнев в ярости Его, и живот в воли Его: вечер водворится плачь, и заутра радость. 6. Аз же рех во обилии моем: не подвижуся во век. 7. Господи, волею Твоею подаждь доброте моей силу. Отвратил же еси лице Твое, и бых смущен. 8. К Тебе, Господи, воззову, и к Богу моему помолюся. 9. Кая польза в крови моей, внегда сходити ми во истление? Еда исповестся Тебе персть, или возвестит истину Твою? 10. Слыша Господь и помилова мя: Господь бысть Помощник мой. 11. Обратил еси плачь мой в радость мне: растерзал еси вретище мое, и препоясал мя еси веселием. 12. Яко да воспоет Тебе слава моя, и не умилюся: Господи Боже мой, во век исповемся Тебе. Слава:
1. Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете. 2. Господе, Боже мој! завиках к Теби, и исцијелио си ме. 3. Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб. 4. Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово. 5. Гњев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост. 6. И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека. 7. Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице Своје, и ја се сметох. 8. Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих: 9. „Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју? 10. Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник." 11. И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, и опаса ме весељем. 12. Зато ће ти пјевати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу Те хвалити. Слава:
В конец, псалом Давиду, изступления, 30.
1. На Тя, Господи, уповах, да не постыжуся во век: правдою Твоею избави мя и изми мя. 2. Приклони ко мне ухо Твое, ускори изъяти мя, буди ми в Бога Защитителя, и в дом прибежища, еже спасти мя. 3. Яко держава моя и прибежище мое еси Ты, и имене Твоего ради наставиши мя, и препитаеши мя. 4. Изведеши мя от сети сея, юже скрыша ми, яко Ты еси Защититель мой, Господи. 5. В руце Твои предложу дух мой: избавил мя еси Господи Боже истины. 6. Возненавидел еси хранящыя суеты вотще: аз же на Господа уповах. 7. Возрадуюся и возвеселюся о милости Твоей, яко призрел еси на смирение мое, спасл еси от нужд душу мою, 8. и неси мене затворил в руках вражиих, поставил еси на пространне нозе мои. 9. Помилуй мя, Господи, яко скорблю: смятеся яростию око мое, душа моя и утроба моя. 10. Яко исчезе в болезни живот мой и лета моя в воздыханиих, изнеможе нищетою крепость моя и кости моя смятошася. 11. От всех враг моих бых поношение, и соседом моим зело, и страх знаемым моим: видящии мя вон бежаша от мене. 12. Забвен бых яко мертв от сердца, бых яко сосуд погублен. 13. Яко слышах гаждение многих, живущих окрест, внегда собратися им вкупе на мя, прияти душу мою совещаша. 14. Аз же на Тя, Господи, уповах, рех: Ты еси Бог мой. 15. В руку Твоею жребии мои: избави мя из руки враг моих и от гонящих мя. 16. Просвети лице Твое на раба Твоего, спаси мя милостию Твоею. 17. Господи, да не постыжуся, яко призвах Тя: да постыдятся нечестивии и снидут во ад. 18. Немы да будут устны льстивыя, глаголющыя на праведнаго беззаконие, гордынею и уничижением. 19. Коль многое множество благости Твоея, Господи, юже скрыл еси боящымся Тебе, соделал еси уповающым на Тя пред сыны человеческими. 20. Скрыеши их в тайне лица Твоего от мятежа человеческа, покрыеши их в крове от пререкания язык. 21. Благословен Господь, яко удиви милость Свою во граде ограждения. 22. Аз же рех во изступлении моем: отвержен есмь от лица очию Твоею: сего ради услышал еси глас молитвы моея, внегда воззвах к Тебе. 23. Возлюбите Господа, вси преподобнии Его, яко истины взыскает Господь, и воздает излише творящым гордыню. 24. Мужайтеся, и да крепится сердце ваше, вси уповающии на Господа.
1. У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди Својој избави ме. 2. Пригни к мени ухо Своје, похитај, помози ми. Буди ми Камени Град, Тврда Ограда, гдје бих се спасао. 3. Јер си ти Камена Гора моја и Ограда моја, имена Својега ради води ме и управљај мном. 4. Извади ме из мреже, коју ми тајно замјестише; јер си Ти крјепост моја. 5. У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! 6. Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам. 7. Радоваћу се и веселићу се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје, 8. Не даш ме у руке непријатељу, постављаш ноге моје на пространом мјесту. 9. Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје. 10. Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше. 11. Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене. 12. Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд. 13. Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју. 14. А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој. 15. У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне. 16. Покажи свијетло лице Своје слуги својему; спаси ме милошћу Својом. 17. Господе! немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. 18. Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом. 19. Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Тебе уздају пред синовима човјечијим! 20. Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика. 21. Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град! 22. Ја рекох у смутњи својој: одбачен сам од очију Твојијех; али Ти чу молитвени глас мој, кад Те призвах. 23. Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло. 24. Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Псалом Давиду, разума, 31.
1. Блажени, ихже оставишася беззакония и ихже прикрышася греси. 2. Блажен муж, емуже не вменит Господь греха, ниже есть во устех его лесть. 3. Яко умолчах, обетшаша кости моя, от еже звати ми весь день. 4. Яко день и нощь отяготе на мне рука Твоя, возвратихся на страсть, егда унзе ми терн. 5. Беззаконие мое познах и греха моего не покрых, рех: исповем на мя беззаконие мое Господеви, и Ты оставил еси нечестие сердца моего. 6. За то помолится к Тебе всяк преподобный во время благопотребно: обаче в потопе вод многих к нему не приближатся. 7. Ты еси прибежище мое от скорби обдержащия мя: радосте моя, избави мя от обышедших мя. 8. Вразумлю тя и наставлю тя на путь сей, воньже пойдеши, утвержу на тя очи Мои. 9. Не будите яко конь и меск, имже несть разума: броздами и уздою челюсти их востягнеши, не приближающихся к тебе. 10. Многи раны грешному, уповающаго же на Господа милость обыдет. 11. Веселитеся о Господе, и радуйтеся, праведнии, и хвалитеся, вси правии сердцем. Слава:
1. Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен. 2. Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства. 3. Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан. 4. Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на љетној припеци. 5. Гријех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и Ти скиде с мене кривицу гријеха мојега. 6. Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути. 7. Ти си Заклон мој, Ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању. 8. Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је Моје на теби. 9. Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби. 10. Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост. 11. Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца. Слава:
По 4-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 7: Смиренную мою душу посети, Господи, во гресех все житие иждившую: имже образом блудницу, приими и мене, и спаси мя. Преплавая пучину настоящаго жития, помышляю бездну многих моих зол, и не имеяй окормителя помышлений, Петров провещаваю Ти глас: спаси мя, Христе, спаси мя, Боже, яко Человеколюбец.
Слава: Скоро совнидем в невестник Христов, да вси услышим блаженный глас Христа Бога нашего: приидите, любящии Небесную славу, сопричастницы бывше мудрых дев, уяснивше свещы нашя верою.
И ныне: Душе, покайся прежде исхода твоего, суд неумытен грешным есть и нестерпимый. Возопий Господу во умилении сердца: согреших Ти в ведении и не в ведении, Щедрый, молитвами Богородицы ущедри и спаси мя.
Господи, помилуй (40) и молитва: Тебе, Господи, Единому Благому и Непамятозлобному, исповедаю грехи моя, Тебе припадаю вопия, недостойный: согреших, Господи, согреших и несмь достоин воззрети на высоту небесную от множества неправд моих. Но, Господи мой, Господи, даруй ми слезы умиления, Единый Блаже и Милостивый, яко да ими Тя умолю, очиститися прежде конца от всякаго греха: страшно бо и грозно место имам проити, тела разлучився, и множество мя мрачное и безчеловечное демонов срящет, и никтоже в помощь спутствуяй или избавляяй. Тем припадаю Твоей благости, не предаждь обидящым мя, ниже да похвалятся о мне врази мои, Благий Господи, ниже да рекут: в руки нашя пришел еси, и нам предан еси. Ни, Господи, не забуди щедрот Твоих и не воздаждь ми по беззаконием моим, и не отврати лица Твоего от мене: но Ты, Господи, накажи мя, обаче милостию и щедротами. Враг же мой да не возрадуется о мне, но угаси его на мя прещения и все упраздни его действо, и даждь ми к Тебе путь неукорный, Благий Господи: занеже и согрешив, не прибегох ко иному врачу, и не прострох руки моея к богу чуждему, не отрини убо моления моего, но услыши мя Твоею благостию и утверди мое сердце страхом Твоим, и да будет благодать Твоя на мне, Господи, яко огнь попаляяй нечистыя во мне помыслы. Ты бо еси, Господи, свет, паче всякаго света; радость, паче всякия радости; упокоение, паче всякаго упокоения; жизнь истинная и спасение, пребывающее во веки веков, аминь.
1. Радуйтеся, праведнии, о Господе, правым подобает похвала. 2. Исповедайтеся Господеви в гуслех, во псалтири десятоструннем пойте Ему. 3. Воспойте Ему песнь нову, добре пойте Ему со восклицанием: 4. яко право слово Господне, и вся дела Его в вере. 5. Любит милостыню и суд Господь, милости Господни исполнь земля. 6. Словом Господним небеса утвердишася, и духом уст Его вся сила их. 7. Собираяй яко мех воды морския, полагаяй в сокровищах бездны. 8. Да убоится Господа вся земля, от Негоже да подвижутся вси живущии по вселенней. 9. Яко Той рече, и быша, Той повеле, и создашася. 10. Господь разоряет советы языков, отметает же мысли людей, и отметает советы князей. 11. Совет же Господень во век пребывает, помышления сердца Его в род и род. 12. Блажен язык емуже есть Господь Бог его, люди, ихже избра в наследие Себе. 13. С Небесе призре Господь, виде вся сыны человеческия. 14. От готоваго жилища Своего призре на вся живущыя на земли. 15. Создавый наедине сердца их, разумеваяй на вся дела их. 16. Не спасется царь многою силою, и исполин не спасется множеством крепости своея. 17. Лож конь во спасение, во множестве же силы своея не спасется. 18. Се очи Господни на боящыяся Его, уповающыя на милость Его. 19. Избавити от смерти душы их, и препитати я в глад. 20. Душа же наша чает Господа, яко Помощник и Защититель наш есть. 21. Яко о Нем возвеселится сердце наше, и во имя святое Его уповахом. 22. Буди, Господи, милость Твоя на нас, якоже уповахом на Тя.
1. Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити. 2. Славите Господа гуслама, ударајте му у псалтир од десет жица. 3. Пјевајте му пјесму нову, сложно ударајте подвикујући: 4. Јер је права ријеч Господња, и свако дјело Његово истинито. 5. Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља. 6. Ријечју Господњом небеса се створише, и духом уста Његовијех сва војска њихова. 7. Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме. 8. Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљеној; 9. Јер Он рече, и постаде; Он заповиједи, и показа се. 10. Господ разбија намјере незнабошцима, уништава помисли народима. 11. Намјера је Господња тврда довијека, мисли срца Његова од кољена на кољено. 12. Благо народу, којему је Бог Господ, племену, које Он изабра себи за наслијеђе. 13. С неба гледа Господ, види све синове људске; 14. С пријестола, на коме сједи, погледа на све који живе на земљи. 15. Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дјела њихова. 16. Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага; 17. Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага, неће избавити. 18. Гле, око је Господње на онима који га се боје, и на онима који чекају милост Његову. 19. Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године. 20. Душа се наша узда у Господа; он је Помоћ наша и Штит наш. 21. О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо. 22. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.
Псалом Давиду, внегда измени лице свое пред Авимелехом, и отпусти его, и отъиде, 33.
1. Благословлю Господа на всякое время, выну хвала Его во устех моих. 2. О Господе похвалится душа моя, да услышат кротцыи и возвеселятся. 3. Возвеличите Господа со мною и вознесем имя Его вкупе. 4. Взысках Господа и услыша мя, и от всех скорбей моих избави мя. 5. Приступите к Нему и просветитеся, и лица ваша не постыдятся. 6. Сей нищий воззва, и Господь услыша и, и от всех скорбей его спасе и. 7. Ополчится Ангел Господень окрест боящихся Его, и избавит их. 8. Вкусите и видите, яко благ Господь; блажен муж, иже уповает Нань. 9. Бойтеся Господа, вси святии Его, яко несть лишения боящымся Его. 10. Богатии обнищаша и взалкаша, взыскающии же Господа не лишатся всякаго блага. 11. Приидите, чада, послушайте мене, страху Господню научу вас. 12. Кто есть человек хотяй живот, любяй дни видети благи? 13. Удержи язык твой от зла, и устне твои, еже не глаголати льсти. 14. Уклонися от зла и сотвори благо. Взыщи мира, и пожени и. 15. Очи Господни на праведныя, и уши Его в молитву их. 16. Лице же Господне, на творящыя злая, еже потребити от земли память их. 17. Воззваша праведнии, и Господь услыша их, и от всех скорбей их избави их. 18. Близ Господь сокрушенных сердцем, и смиренныя духом спасет. 19. Многи скорби праведным, и от всех их избавит я Господь. 20. Хранит Господь вся кости их, ни едина от них сокрушится. 21. Смерть грешников люта, и ненавидящии праведнаго прегрешат. 22. Избавит Господь душы раб Своих, и не прегрешат вси, уповающии на Него. Слава:
1. Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојима. 2. Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. 3. Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно. 4. Тражих Господа, и чу ме, и свијех невоља мојих опрости ме. 5. Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидјети. 6. Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свијех невоља његовијех. 7. Анђели Господњи станом стоје око онијех који се Њега боје, и избављају их. 8. Испитајте и видите како је добар Господ; благо човјеку који се узда у Њега. 9. Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице. 10. Богати осиромашише и огладњеше, а који траже Господа, не премиче им се ниједнога добра. 11. Ходите, дјецо, послушајте ме; научићу вас страху Господњему. 12. Који човјек жели живота, љуби дане да би видио добро? 13. Устављај језик свој ода зла, и уста своја од пријеварне ријечи. 14. Клони се ода зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим. 15. Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов. 16. Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истријебио на земљи спомен њихов. 17. Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља њиховијех. 18. Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа. 19. Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ. 20. Чува Господ све кости његове, ниједна се од њих неће сломити. 21. Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се. 22. Господ искупљује душу слуга Својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити. Слава:
Псалом Давиду, 34.
1. Суди, Господи, обидящыя мя, побори борющыя мя. 2. Приими оружие и щит, и востани в помощь мою. 3. Изсуни мечь, и заключи сопротив гонящих мя. Рцы души моей: спасение твое есмь Аз. 4. Да постыдятся и посрамятся ищущии душу мою, да возвратятся вспять и постыдятся мыслящии ми злая. 5. Да будут яко прах пред лицем ветра, и Ангел Господень оскорбляя их. 6. Да будет путь их тма и ползок, и Ангел Господень погоняя их: 7. яко туне скрыша ми пагубу сети своея, всуе поносиша души моей. 8. Да приидет ему сеть, юже не весть, и ловитва, юже скры, да объимет и, и в сеть да впадет в ню. 9. Душа же моя возрадуется о Господе, возвеселится о спасении Его. 10. Вся кости моя рекут: Господи, Господи, кто подобен Тебе? Избавляяй нища из руки крепльших его, и нища, и убога от расхищающих его. 11. Воставше на мя свидетеле неправеднии, яже не ведех, вопрошаху мя. 12. Воздаша ми лукавая воз благая, и безчадие души моей. 13. Аз же, внегда они стужаху ми, облачахся во вретище, и смирях постом душу мою, и молитва моя в недро мое возвратится. 14. Яко ближнему, яко брату нашему, тако угождах, яко плача и сетуя, тако смиряхся. 15. И на мя возвеселишася и собрашася: собрашася на мя раны, и не познах, разделишася, и не умилишася. 16. Искусиша мя, подражниша мя подражнением, поскрежеташа на мя зубы своими. 17. Господи, когда узриши? Устрой душу мою от злодейства их, от лев единородную мою. 18. Исповемся Тебе в церкви мнозе, в людех тяжцех восхвалю Тя. 19. Да не возрадуются о мне враждующии ми неправедно, ненавидящии мя туне и помизающии очима. 20. Яко мне убо мирная глаголаху и на гнев лести помышляху. 21. Разшириша на мя уста своя, реша: благоже, благоже, видеша очи наши. 22. Видел еси, Господи, да не премолчиши. Господи, не отступи от мене. 23. Востани, Господи, и вонми суду моему, Боже мой и Господи мой, на прю мою. 24. Суди ми, Господи, по правде Твоей, Господи Боже мой, и да не возрадуются о мне. 25. Да не рекут в сердцах своих: благоже, благоже души нашей, ниже да рекут: пожрохом его. 26. Да постыдятся и посрамятся вкупе радующиися злом моим, да облекутся в студ и срам велеречующии на мя. 27. Да возрадуются и возвеселятся хотящии правды моея, и да рекут выну: да возвеличится Господь, хотящии мира рабу Его. 28. И язык мой поучится правде Твоей, весь день хвале Твоей.
1. Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. 2. Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ. 3. Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: ја сам Спасење твоје. 4. Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће. 5. Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони. 6. Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера. 7. Јер ни за шта застријеше мрежом јаму за мене, ни за шта ископаше јаму души мојој. 8. Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. 9. А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову. 10. Све ће кости моје рећи: Господе! ко је као Ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога који га упропашћује? 11. Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају. 12. Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој. 13. Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима. 14. Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали. 15. А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају. 16. С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима. 17. Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју. 18. Признаћу Те у сабору великом, усред многога народа хвалићу Те. 19. Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за шта. 20. Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари. 21. Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше. 22. Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене. 23. Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. 24. Суди ми по правди Својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете. 25. Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га. 26. Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. 27. Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи Својему! 28. И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
В конец, отроку Господню Давиду, 35.
1. Глаголет пребеззаконный согрешати в себе: несть страха Божия пред очима его. 2. Яко ульсти пред ним обрести беззаконие свое и возненавидети. 3. Глаголы уст его беззаконие и лесть, не восхоте разумети еже ублажити. 4. Беззаконие помысли на ложи своем: предста всякому пути неблагу, о злобе же не негодова. 5. Господи, на Небеси милость Твоя и истина Твоя до облак. 6. Правда Твоя, яко горы Божия, судьбы Твоя бездна многа. Человеки и скоты спасеши, Господи. 7. Яко умножил еси милость Твою, Боже, сынове же человечестии в крове крилу Твоею надеятися имут. 8. Упиются от тука дому Твоего, и потоком сладости Твоея напоиши я. 9. Яко у Тебе источник живота, во свете Твоем узрим свет. 10. Пробави милость Твою ведущым Тя и правду Твою правым сердцем. 11. Да не приидет мне нога гордыни, и рука грешнича да не подвижит мене. 12. Тамо падоша вси делающии беззаконие: изриновени быша, и не возмогут стати. Слава:
1. Безаконику је безбожна ријеч у срцу; нема страха Божијега пред очима његовијем. 2. Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ. 3. Ријечи су уста његовијех неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро. 4. Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско. 5. Господе! до неба је милост Твоја, и истина Твоја до облâкâ. 6. Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе! 7. Како је драгоцјена милост Твоја, Боже! синови људски у сјену крила Твојих не боје се. 8. Хране се од изобиља дома Твојега, и из потока сладости својих Ти их напајаш. 9. Јер је у Тебе извор животу, Твојом свјетлошћу видимо свјетлост. 10. Рашири милост Своју на оне који те знаду, и правду Своју на добра срца. 11. Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља. 12. Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати. Слава:
Псалом Давиду, 36.
1. Не ревнуй лукавнующым, ниже завиди творящым беззаконие. 2. Зане яко трава скоро изсшут, яко зелие злака скоро отпадут. 3. Уповай на Господа и твори благостыню, и насели землю, и упасешися в богатстве ея. 4. Насладися Господеви, и даст ти прошения сердца твоего. 5. Открый ко Господу путь твой и уповай на Него, и Той сотворит: 6. и изведет, яко свет, правду твою и судьбу твою, яко полудне. 7. Повинися Господеви и умоли Его. Не ревнуй спеющему в пути своем, человеку, творящему законопреступлени& . 8. Престани от гнева и остави ярость, не ревнуй еже лукавновати. 9. Зане лукавнующии потребятся, терпящии же Господа, тии наследят землю. 10. И еще мало, и не будет грешника, и взыщеши место его, и не обрящеши. 11. Кротцыи же наследят землю и насладятся о множестве мира. 12. Назирает грешный праведнаго и поскрежещет нань зубы своими. 13. Господь же посмеется ему, зане прозирает, яко приидет день его. 14. Мечь извлекоша грешницы, напрягоша лук свой, низложити убога и нища, заклати правыя сердцем. 15. Мечь их да внидет в сердца их, и луцы их да сокрушатся. 16. Лучше малое праведнику, паче богатства грешных многа. 17. Зане мышцы грешных сокрушатся, утверждает же праведныя Господь. 18. Весть Господь пути непорочных, и достояние их в век будет. 19. Не постыдятся во время лютое, и во днех глада насытятся, яко грешницы погибнут. 20. Врази же Господни, купно прославитися им и вознестися, исчезающе яко дым исчезоша. 21. Заемлет грешный и не возвратит, праведный же щедрит и дает. 22. Яко благословящии Его наследят землю, кленущии же Его потребятся. 23. От Господа стопы человеку исправляются, и пути его восхощет зело. 24. Егда падет, не разбиется, яко Господь подкрепляет руку его. 25. Юнейший бых, ибо состарехся, и не видех праведника оставлена, ниже семени его просяща хлебы. 26. Весь день милует и взаим дает праведный, и семя его во благословение будет. 27. Уклонися от зла и сотвори благо, и вселися в век века. 28. Яко Господь любит суд и не оставит преподобных Своих, во век сохранятся. Беззаконницы же изженутся, и семя нечестивых потребится. 29. Праведницы же наследят землю и вселятся в век века на ней. 30. Уста праведнаго поучатся премудрости, и язык его возглаголет суд. 31. Закон Бога его в сердце его, и не запнутся стопы его. 32. Сматряет грешный праведнаго и ищет еже умертвити его. 33. Господь же не оставит его в руку его, ниже осудит его, егда судит ему. 34. Потерпи Господа и сохрани путь Его, и вознесет тя, еже наследити землю, внегда потреблятися грешником узриши. 35. Видех нечестиваго превозносящася и высящася, яко кедры Ливанския. 36. И мимо идох, и се не бе, и взысках его, и не обретеся место его. 37. Храни незлобие и виждь правоту, яко есть останок человеку мирну. 38. Беззаконницы же потребятся вкупе: останцы же нечестивых потребятся. 39. Спасение же праведных от Господа, и Защититель их есть во время скорби. 40. И поможет им Господь, и избавит их, и измет их от грешник, и спасет их, яко уповаша на Него. Слава:
1. Немој се жестити гледајући, неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње. 2. Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену. 3. Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину. 4. Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели. 5. Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, и Он ће учинити. 6. И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне. 7. Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли. 8. Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. 9. Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу. 10. Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на мјесто његово, а њега нема. 11. А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира. 12. Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим. 13. Али му се Господ смије, јер види да се примиче дан његов. 14. Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. 15. Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се. 16. Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника 17. Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ. 18. Зна Господ дане безазленима, и дио њихов траје довијека. 19. Неће се постидјети у зло доба, у дане гладне биће сити. 20. А безбожници гину, и непријатељи Господњи као љепота шумска пролазе, као дим пролазе. 21. Безбожник узима и не враћа, а праведник поклања и даје. 22. Јер које Он благослови, они наслиједе земљу, а које Он прокуне, они се истријебе. 23. Господ утврђује кораке свакога човјека и мио му је пут његов. 24. Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку. 25. Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни дјеце његове да просе хљеба. 26. Сваки дан поклања и даје у зајам, и на натражју је његову благослов. 27. Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довијека. 28. Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља светаца Својијех; увијек се они чувају; а племе ће се безбожничко истријебити. 29. Праведници ће наслиједити земљу, и живјеће на њој довијека. 30. Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину. 31. Закон је Бога његова њему у срцу, стопала се његова не спотичу. 32. Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије; 33. Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити. 34. Чекај Господа и држи се пута Његова, и Он ће те поставити да владаш земљом; видјећеш како ће се истријебити безбожници. 35. Видјех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво; 36. Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим. 37. Храни чистоту и пази правду, јер ће у човјека мирна остати натражје. 38. А безаконика ће нестати сасвијем; натражје ће се безбожничко затрти. 39. Од Господа је спасење праведницима; он је крјепост њихова у невољи. 40. Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају. Слава:
По 5-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 5. Страшный Твой Престол, лукавое мое житие. и кто мя избавит тогдашния нужды, аще не Ты помилуеши мя, Христе Боже, яко Щедр и Человеколюбец?
Слава: Попечение жития изгна мя рая, и что сотворю, отчаянный Сего ради толку во врата и зову: Господи, Господи, отверзи ми покаянием и спаси мя.
И ныне: Кий наречем храм Твой, Богородице? Пристанище ли духовное? Или рай сладости Небесныя, ходатайствен жизни некончаемыя? Вся бо имаши добрая, всегда молися Христу спастися душам нашым.
Господи, помилуй (40) и молитва: Боже Праведный и Хвальный, Боже Великий и Крепкий, Боже Превечный, услыши грешнаго мужа молитву в час сей: услыши мя, обещавый услышати во истине Тя призывающих, и не омерзи мя, нечистыя устне имуща и во гресех содержима, Упование всех концев земли и странствующих далече. Приими оружие и щит и востани в помощь мою: излей мечь и заключи сопротив гонящих мя. Запрети нечистым духовом от лица безумия моего, и да отлучится от моея мысли дух ненависти и злопомнения, дух зависти и лести, дух боязни и уныния, дух гордости и всякия иныя злобы; и да угаснет всякое разжжение и движение плоти моея, от диавольскаго действа составляемое, и да просветится моя душа и тело, и дух светом Твоего Божественнаго познания: да множеством щедрот Твоих достигну соединения веры, в мужа совершенна, в меру возраста, и прославлю со Ангелы и всеми святыми Твоими всечестное и великолепое имя Твое, Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
1. Господи, да не яростию Твоею обличиши мене, ниже гневом Твоим накажеши мене. 2. Яко стрелы Твоя унзоша во мне, и утвердил еси на мне руку Твою. 3. Несть исцеления в плоти моей от лица гнева Твоего, несть мира в костех моих от лица грех моих. 4. Яко беззакония моя превзыдоша главу мою, яко бремя тяжкое отяготеша на мне. 5. Возсмердеша и согниша раны моя от лица безумия моего. 6. Пострадах и слякохся до конца, весь день сетуя хождах. 7. Яко лядвия моя наполнишася поруганий, и несть исцеления в плоти моей. 8. Озлоблен бых и смирихся до зела, рыках от воздыхания сердца моего. 9. Господи, пред Тобою все желание мое и воздыхание мое от Тебе не утаися. 10. Сердце мое смятеся, остави мя сила моя, и свет очию моею, и той несть со мною. 11. Друзи мои и искреннии мои прямо мне приближишася и сташа, и ближнии мои отдалече мене сташа 12. и нуждахуся ищущии душу мою, и ищущии злая мне глаголаху суетная и льстивным весь день поучахуся. 13. Аз же яко глух не слышах и яко нем не отверзаяй уст своих. 14. И бых яко человек не слышай и не имый во устех своих обличения. 15. Яко на Тя, Господи, уповах, Ты услышиши, Господи Боже мой. 16. Яко рех: да не когда порадуют ми ся врази мои: и внегда подвижатися ногам моим, на мя велеречеваша. 17. Яко аз на раны готов, и болезнь моя предо мною есть выну. 18. Яко беззаконие мое аз возвещу и попекуся о гресе моем. 19. Врази же мои живут и укрепишася паче мене, и умножишася ненавидящии мя без правды. 20. Воздающии ми злая воз благая оболгаху мя, зане гонях благостыню. 21. Не остави мене, Господи Боже мой, не отступи от мене. 22. Вонми в помощь мою, Господи спасения моего.
1. Господе! немој ме карати у гњеву Својему, нити ме наказати у јарости Својој. 2. Јер стријеле Твоје устријелише ме, и рука ме Твоја тишти. 3. Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева Твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега. 4. Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми. 5. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега. 6. Згрчио сам се и погурио се веома, вас дан идем сјетан; 7. Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем. 8. Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега. 9. Господе! пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено. 10. Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. 11. Другови моји и пријатељи моји видеће ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји. 12. Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари. 13. А ја као глух не чујем и као нијем који не отвара уста својијех. 14. Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања. 15. Јер тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! 16. Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. 17. Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном. 18. Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега. 19. Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди. 20. Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим. 21. Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене. 22. Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
В конец, Идифуму, песнь Давиду, 38.
1. Рех: сохраню пути моя, еже не согрешати ми языком моим: положих устом моим хранило, внегда востати грешному предо мною. 2. Онемех и смирихся, и умолчах от благ, и болезнь моя обновися. 3. Согреяся сердце мое во мне, и в поучении моем разгорится огнь. Глаголах языком моим: 4. скажи ми, Господи, кончину мою и число дней моих, кое есть? Да разумею, что лишаюся аз? 5. Се пяди положил еси дни моя, и состав мой яко ничтоже пред Тобою, обаче всяческая суета всяк человек живый. 6. Убо образом ходит человек, обаче всуе мятется: сокровищствует, и не весть, кому соберет я. 7. И ныне кто терпение мое, не Господь ли? И состав мой от Тебе есть. 8. От всех беззаконий моих избави мя, поношение безумному дал мя еси. 9. Онемех и не отверзох уст моих, яко Ты сотворил еси. 10. Отстави от мене раны Твоя: от крепости бо руки Твоея аз исчезох. 11. Во обличениих о беззаконии наказал еси человека и истаял еси, яко паучину, душу его: обаче всуе всяк человек. 12. Услыши молитву мою, Господи, и моление мое внуши, слез моих не премолчи: яко пресельник аз есмь у Тебе и пришлец, якоже вси отцы мои. 13. Ослаби ми, да почию, прежде даже не отъиду, и ктому не буду.
1. Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном. 2. Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже, 3. Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим: 4. Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? да знам како сам ништа. 5. Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човјек жив. 6. Баш ходи човјек као утвара; баш се залуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. 7. Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби. 8. Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на подсмијех. 9. Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио. 10. Олакшај ми ударац Свој, силна рука Твоја уби ме. 11. Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек. 12. Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји. 13. Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.
В конец, псалом Давиду, 39.
1. Терпя, потерпех Господа, и внят ми, и услыша молитву мою. 2. И возведе мя от рова страстей, и от брения тины, и постави на камени нозе мои, и исправи стопы моя, 3. и вложи во уста моя песнь нову, пение Богу нашему. Узрят мнози и убоятся, и уповают на Господа. 4. Блажен муж, емуже есть имя Господне упование его, и не призре в суеты и неистовления ложная. 5. Многа сотворил еси Ты, Господи, Боже мой, чудеса Твоя и помышлением Твоим несть кто уподобится Тебе: возвестих и глаголах, умножишася паче числа. 6. Жертвы и приношения не восхотел еси, тело же свершил ми еси, всесожжений и о гресе не взыскал еси. 7. Тогда рех: се прииду, в главизне книжне писано есть о мне: 8. еже сотворити волю Твою, Боже мой, восхотех, и закон Твой посреде чрева моего. 9. Благовестих правду в церкви велицей, се устнам моим не возбраню: Господи, Ты разумел еси. 10. Правду Твою не скрых в сердце моем, истину Твою и спасение Твое рех, не скрых милость Твою и истину Твою от сонма многа. 11. Ты же, Господи, не удали щедрот Твоих от мене: милость Твоя и истина Твоя выну да заступите мя. 12. Яко одержаша мя злая, имже несть числа, постигоша мя беззакония моя, и не возмогох зрети, умножишася паче влас главы моея, и сердце мое остави мя. 13. Благоволи, Господи, избавити мя: Господи, во еже помощи ми вонми. 14. Да постыдятся и посрамятся вкупе ищущии душу мою изъяти ю, да возвратятся вспять и постыдятся хотящии ми злая. 15. Да приимут абие студ свой глаголющии ми: благоже, благоже. 16. Да возрадуются и возвеселятся о Тебе вси ищущии Тебе, Господи, и да рекут выну: да возвеличится Господь, любящии спасение Твое. 17. Аз же нищ есмь и убог, Господь попечется о мне. Помощник мой и Защититель мой еси Ты, Боже мой, не закосни. Слава:
1. Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју. 2. Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје. 3. И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега. 4. Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж. 5. Многа су чудеса Твоја, која си учинио, Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема. 6. Жртве и дарова нећеш; Ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш. 7. И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене; 8. Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу. 9. Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш. 10. Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог. 11. Господе, немој затворити срца Својега од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају. 12. Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави. 13. Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ. 14. Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло! 15. Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха! 16. Нека се тјеше и веселе Тобом сви који траже Тебе, Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: велик Господ! 17. Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи. Слава:
В конец, псалом Давиду, 40.
1. Блажен разумеваяй на нища и убога, в день лют избавит его Господь. 2. Господь да сохранит его и живит его, и да ублажит его на земли, и да не предаст его в руки врагов его. 3. Господь да поможет ему на одре болезни его: все ложе его обратил еси в болезни его. 4. Аз рех: Господи, помилуй мя, исцели душу мою, яко согреших Ти. 5. Врази мои реша мне злая: когда умрет и погибнет имя его? 6. И вхождаше видети, всуе глаголаше сердце его, собра беззаконие себе, исхождаше вон и глаголаше вкупе. 7. На мя шептаху вси врази мои, на мя помышляху злая мне. 8. Слово законопреступное возложиша на мя: еда спяй не приложит воскреснути? 9. Ибо человек мира моего, на негоже уповах, ядый хлебы моя, возвеличи на мя запинание. 10. Ты же, Господи, помилуй мя и возстави мя и воздам им. 11. В сем познах, яко восхотел мя еси, яко не возрадуется враг мой о мне. 12. Мене же за незлобие приял и утвердил мя еси пред Тобою в век. 13. Благословен Господь Бог Израилев от века и до века: буди, буди.
1. Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан. 2. Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем. 3. Господ ће га укријепити болна на одру. Са свијем мијењаш постељу његову у болести његовој. 4. Ја вичем: Господе! смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших Ти. 5. Непријатељи моји говоре злобно за мене: „кад ће умријети, и име његово погинути?" 6. И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује. 7. Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло: 8. "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати." 9. И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету. 10. Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити. 11. По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном. 12. А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довијека. 13. Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека! Амин, амин.
В конец, в разум сынов Кореовых, псалом Давиду, не надписан у еврей, 41.
1. Имже образом желает елень на источники водныя, сице желает душа моя к Тебе, Боже. 2. Возжада душа моя к Богу Крепкому, Живому: когда прииду и явлюся лицу Божию? 3. Быша слезы моя мне хлеб день и нощь, внегда глаголатися мне на всяк день: где есть Бог твой? 4. Сия помянух и излиях на мя душу мою, яко пройду в место селения дивна, даже до дому Божия, во гласе радования и исповедания шума празднующаго. 5. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой. 6. Ко мне самому душа моя смятеся: сего ради помянух Тя от земли Иордански и Ермониимски, от горы малыя. 7. Бездна бездну призывает во гласе хлябий Твоих, вся высоты Твоя и волны Твоя на мне преидоша. 8. В день заповесть Господь милость Свою, и нощию песнь Его от мене, молитва Богу живота моего. 9. Реку Богу: Заступник мой еси, почто мя забыл еси? И вскую сетуя хожду, внегда оскорбляет враг? 10. Внегда сокрушатися костем моим, поношаху ми врази мои, внегда глаголати им мне на всяк день: где есть Бог твой? 11. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой.
1. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже! 2. Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему? 3. Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој? 4. Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше. 5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега. 6. Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој. 7. Бездана бездану дозивље гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише. 8. Дању је јављао Господ милост Своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега. 9. Рећи ћу Богу, Граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 10. Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог? 11. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; Јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега.
Псалом Давиду, не надписан у еврей, 42.
1. Суди ми, Боже, и разсуди прю мою, от языка непреподобна, от человека неправедна и льстива избави мя. 2. Зане Ты еси, Боже, Крепость моя, вскую отринул мя еси? И вскую сетуя хожду, внегда оскорбляет враг? 3. Посли свет Твой и истину Твою, та мя настависта и введоста мя в гору святую Твою и в селения Твоя. 4. И вниду к жертвеннику Божию, к Богу веселящему юность мою, исповемся Тебе в гуслех, Боже, Боже мой. 5. Вскую прискорбна еси, душе моя? И вскую смущаеши мя? Уповай на Бога, яко исповемся Ему, спасение лица моего, и Бог мой. Слава:
1. Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човјека неправеднога и лукавога избави ме. 2. Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 3. Пошљи видјело Своје и истину Своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје. 4. Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој! 5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега. Слава:
B конец, сынов Кореовых, в разум, 43.
1. Боже, ушима нашима услышахом, и отцы наши возвестиша нам дело, еже соделал еси во днех их, во днех древних. 2. Рука Твоя языки потреби, и насадил я еси, озлобил еси люди и изгнал еси я. 3. Не бо мечем своим наследиша землю, и мышца их не спасе их, но десница Твоя, и мышца Твоя, и просвещение лица Твоего, яко благоволил еси в них. 4. Ты еси Сам Царь мой и Бог мой, заповедаяй спасения Иаковля. 5. О Тебе враги нашя избодем роги, и о имени Твоем уничижим востающыя на ны. 6. Не на лук бо мой уповаю, и мечь мой не спасет мене. 7. Спасл бо еси нас от стужающих нам, и ненавидящих нас посрамил еси. 8. О Бозе похвалимся весь день и о имени Твоем исповемыся во век. 9. Ныне же отринул еси и посрамил еси нас, и не изыдеши, Боже, в силах наших. 10. Возвратил еси нас вспять при вразех наших, и ненавидящии нас расхищаху себе. 11. Дал еси нас яко овцы, снеди, и во языцех разсеял ны еси. 12. Отдал еси люди Твоя без цены, и не бе множество в восклицаниих наших. 13. Положил еси нас поношение соседом нашым, подражнение и поругание сущым окрест нас. 14. Положил еси нас в притчу во языцех, покиванию главы в людех. 15. Весь день срам мой предо мною есть, и студ лица моего покры мя 16. от гласа поношающаго и оклеветающаго, от лица вражия и изгонящаго. 17. Сия вся приидоша на ны, и не забыхом Тебе, и не неправдовахом в завете Твоем. 18. И не отступи вспять сердце наше, и уклонил еси стези нашя от пути Твоего. 19. Яко смирил еси нас на месте озлобления, и прикры ны сень смертная. 20. Аще забыхом имя Бога нашего и аще воздехом руки нашя к богу чуждему. 21. Не Бог ли взыщет сих? Той бо весть тайная сердца. 22. Зане Тебе ради умерщвляемся весь день, вменихомся яко овцы заколения. 23. Востани, вскую спиши, Господи? Воскресни и не отрини до конца. 24. Вскую лице Твое отвращаеши? Забываеши нищету нашу и скорбь нашу? 25. Яко смирися в персть душа наша, прильпе земли утроба наша. 26. Воскресни, Господи, помози нам и избави нас имене ради Твоего.
1. Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме. 2. Руком Својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио. 3. Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и свјетлост лица Твојега, јер ти бијаху омиљели. 4. Боже, Царе мој, Ти си Онај исти, пошљи помоћ Јакову! 5. С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. 6. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. 7. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш. 8. Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довијека. 9. Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. 10. Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. 11. Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас. 12. У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене. 13. Дао си нас на подсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. 14. Начинио си од нас причу у нарôдâ, гледајући нас машу главом туђинци. 15. Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје 16. Од ријечи подсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. 17. Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завјета Твојега. 18. Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега. 19. Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем, 20. Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к богу туђему, 21. Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу. 22. А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. 23. Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. 24. Зашто кријеш лице Своје? заборављаш невољу и муку нашу? 25. Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу. 26. Устани, Помоћи наша, и избави нас ради милости Своје.
В конец, о изменяемых сыном Кореовым, в разум, песнь о возлюбленнем, 44.
1. Отрыгну сердце мое слово благо, глаголю аз дела моя цареви: язык мой трость книжника скорописца. 2. Красен добротою паче сынов человеческих, излияся благодать во устнах Твоих, сего ради благослови тя Бог во век. 3. Препояши мечь Твой по бедре Твоей, Сильне. Красотою Твоею и добротою Твоею, 4. и наляцы, и успевай, и царствуй истины ради и кротости, и правды, и наставит Тя дивно десница Твоя. 5. Стрелы Твоя изощрены, сильне, людие под Тобою падут в сердцы враг царевых. 6. Престол Твой, Боже, в век века: жезл правости, жезл Царствия Твоего. 7. Возлюбил еси правду и возненавидел еси беззаконие, сего ради помаза Тя, Боже, Бог Твой елеем радости, паче причастник Твоих. 8. Смирна и стакти и кассиа от риз Твоих, от тяжестей слоновых, из нихже возвеселиша Тя. 9. Дщери царей в чести Твоей, предста Царица одесную Тебе, в ризах позлащенных одеяна преиспещрена. 10. Слыши, Дщи, и виждь, и приклони ухо Твое, и забуди люди Твоя, и дом отца Твоего. 11. И возжелает Царь доброты Твоея: зане Той есть Господь Твой и поклонишися Ему. 12. И дщи Тирова с дары, лицу Твоему помолятся богатии людстии. 13. Вся слава Дщере Царевы внутрь, рясны златыми одеяна и преиспещрена. 14. Приведутся Царю девы в след Ея, искренния ея приведутся Тебе. 15. Приведутся в веселии и радовании, введутся в храм Царев. 16. Вместо отец твоих быша сынове твои: поставиши я князи по всей земли. 17. Помяну имя Твое во всяком роде и роде. Сего ради людие исповедятся Тебе в век и во век века.
1. Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за Цара; језик је мој трска хитрога писара. 2. Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека. 3. Припаши, јуначе, уз бедра своја мач свој, част своју и красоту своју. 4. И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. 5. Оштре су стријеле Твоје; народи ће пасти под власт Твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех. 6 Пријесто је Твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је Царства Твојега скиптар правице. 7. Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза Те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 8. Све хаљине Твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, оне Те веселе. 9. Царске кћери дворе те; с десне Ти стране стоји царица у Офирском злату. 10. Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега. 11. И Цару ће омиљети љепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. 12. Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. 13. Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. 14. У везеној хаљини воде је к Цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине. 15. Воде их весело и радосно, улазе у двор Царев. 16. Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. 17. Учинићу да се не заборавља име Твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.
В конец, о сынех Кореовых, о тайных, псалом 45.
1. Бог нам Прибежище и Сила, Помощник в скорбех, обретших ны зело. 2. Сего ради не убоимся, внегда смущается земля и прелагаются горы в сердца морская. 3. Возшумеша и смятошася воды их, смятошася горы крепостию Его. 4. Речная устремления веселят град Божий: освятил есть селение Свое Вышний. 5. Бог посреде его, и не подвижится: поможет ему Бог утро заутра. 6. Смятошася языцы, уклонишася царствия: даде глас Свой Вышний, подвижеся земля. 7. Господь сил с нами, Заступник наш Бог Иаковль. 8. Приидите и видите дела Божия, яже положи чудеса на земли: 9. отъемля брани до конец земли, лук сокрушит и сломит оружие, и щиты сожжет огнем. 10. Упразднитеся и разумейте, яко Аз есмь Бог: вознесуся во языцех, вознесуся на земли. 11. Господь сил с нами, Заступник наш Бог Иаковль. Слава:
1. Бог нам је Уточиште и Сила, Помоћник, Који се у невољама брзо налази. 2. Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима. 3. Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех; 4. Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњега. 5. Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре. 6. Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас Свој и земља се растапаше. 7. Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. 8. Ходите и видите дјела Господа, Који учини чудеса на земљи, 9. Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем. 10. Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи. 11. Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. Слава:
Слава: Спаси мя, Боже мой, якоже иногда мытаря спасл еси, и блудницы слез не презревый, и мое воздыхание приими, Спасе мой, и спаси мя.
И ныне: Рабски ныне притекаю к покрову Твоему, Пренепорочная: избави мя, Богородительнице, слияния страстей, яко безстрастия Виновнаго Рождшая.
Господи, помилуй (40) и молитва: Благодарим Тя, Господи Боже наш, о всех благодеяниих Твоих, яже от перваго возраста до настоящаго в нас, недостойных, бывших, о ихже вемы и не вемы, о явленных и неявленных, иже делом бывших, и словом: возлюбивый нас, якоже и Единороднаго Твоего Сына о нас дати изволивый. Сподоби и нас достойны быти Твоея любве. Даждь словом Твоим мудрость и страхом Твоим вдохни крепость от Твоея силы, и аще что хотяще или не хотяще согрешихом, прости, и не вмени и сохрани душу нашу святу, и представи ю Твоему Престолу, совесть имущу чисту, и конец достоин человеколюбия Твоего. И помяни, Господи, всех призывающих имя Твое во истине: помяни всех, блага или сопротивная нам хотящих: вси бо человецы есмы, и всуе всяк человек. Темже молимся Тебе, Господи: подаждь нам Твоего благоутробия велию милость.
1. Вси языцы восплещите руками, воскликните Богу гласом радования. 2. Яко Господь Вышний страшен, Царь велий по всей земли. 3. Покори люди нам и языки под ноги нашя: 4. избра нам достояние Свое, доброту Иаковлю, юже возлюби. 5. Взыде Бог в воскликновении, Господь во гласе трубне. 6. Пойте Богу нашему, пойте, пойте Цареви нашему, пойте. 7. Яко Царь всея земли Бог, пойте разумно. 8. Воцарися Бог над языки, Бог седит на Престоле святем Своем. 9. Князи людстии собрашася с Богом Авраамлим. Яко Божии державнии земли зело вознесошася.
1. Сви народи, запљешћите рукама, покликните Богу гласом радоснијем. 2. Јер је Вишњи Господ страшан, Цар велики над свом земљом. 3. Покори нам народе и племена под ноге наше. 4. Изабра нам достојање наше, красоту Јакова, који му омиље. 5. Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни. 6. Појте Богу, појте; појте Цару нашему, појте; 7. Јер је Бог Цар од све земље, појте пјесму. 8. Бог царује над народима; Бог сједи на светом пријестолу Свом. 9. Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамова. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!
Псалом, песни сынов Кореовых, вторыя субботы, 47.
1. Велий Господь и хвален зело во граде Бога нашего, в горе святей Его. 2. Благокоренным радованием всея земли: горы Сионския, ребра северова, град Царя Великаго. 3. Бог в тяжестех его знаемь есть, егда заступает и. 4. Яко се царие земстии собрашася, снидошася вкупе. 5. Тии видевше тако, удивишася, смятошася, подвигошася. 6. Трепет прият я: тамо болезни яко раждающия. 7. Духом бурным сокрушиши корабли Фарсийския. 8. Якоже слышахом, тако и видехом во граде Господа сил, во граде Бога нашего, Бог основа и в век. 9. Прияхом, Боже, милость Твою посреде людей Твоих. 10. По имени Твоему, Боже, тако и хвала Твоя на концах земли, правды исполнь десница Твоя. 11. Да возвеселится гора Сионская и да возрадуются дщери Иудейския судеб ради Твоих, Господи. 12. Обыдите Сион и обымите его, поведите в столпех его. 13. Положите сердца ваша в силу Его и разделите домы Его, яко да повесте в роде ином. 14. Яко Той есть Бог наш во век и в век века, Той упасет нас во веки.
1. Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашега, на светој гори Својој. 2. Прекрасна је висина, утјеха свој земљи гора Сион, на сјеверној страни њезиној град Цара великога. 3. Бог у дворима Његовијем зна се да је бранич. 4. Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви. 5. Видјеше и зачудише се, препадоше се и побјегоше. 6. Трепет обузе их ондје, мучише се као породиља. 7. Вјетром источним разбио си корабље Тарсиске. 8. Што слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега. Бог га утврди довијека. 9. Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје. 10. Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја. 11. Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради Твојијех. 12. Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове; 13. Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима. 14. Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, Он ће бити Вођ наш довијека.
В конец, сыном Кореовым, псалом 48.
1. Услышите сия вси языцы, внушйте вси живущии по вселенней: 2. земнороднии же и сынове человечестии, вкупе богат и убог. 3. Уста моя возглаголют премудрость,и поучение сердца моего разум. 4. Приклони в притчу ухо мое, отверзу во псалтири ганание мое. 5. Вскую боюся, в день лют? Беззаконие пяты моея обыдет мя. 6. Надеющиися на силу свою и о множестве богатства своего хвалящиися, 7. брат не избавит, избавит ли человек? Не даст Богу измены за ся, 8. и цену избавления души своея, и утрудися в век. 9. И жив будет до конца, не узрит пагубы. 10. Егда увидит премудрыя умирающыя, вкупе безумен и несмыслен погибнут и оставят чуждим богатство свое. 11. И гроби их жилища их во век, селения их в род и род, нарекоша имена своя на землях. 12. И человек в чести сый не разуме, приложися скотом несмысленным и уподобися им. 13. Сей путь их соблазн им, и по сих во устах своих благоволят. 14. Яко овцы во аде положени суть, смерть упасет я, и обладают ими правии заутра, и помощь их обетшает во аде, от славы своея изриновени быша. 15. Обаче Бог избавит душу мою из руки адовы, егда приемлет мя. 16. Не убойся, егда разбогатеет человек или егда умножится слава дому его: 17. яко внегда умрети ему, не возмет вся, ниже снидет с ним слава его. 18. Яко душа его в животе его благословится: исповестся тебе, егда благосотвориши ему. 19. Внидет даже до рода отец своих, даже до века не зрит света. 20. И человек в чести сый не разуме, приложися скотом несмысленным и уподобися им. Слава:
1. Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној, 2. Простаци и господо, богати и сиромаси. 3. Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. 4. Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. 5. Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? 6. Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим! 7. Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ. 8. Велик је откуп за душу, и неће бити нигда 9. Да ко довијека живи, и не види гроба. 10. Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 11. Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље; 12. Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 13. Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 14. Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 15. Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима. 16. Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова. 17. Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова. 18. Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи. 19. Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде. 20. Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. Слава:
Псалом Асафу, 49.
1. Бог богов Господь глагола и призва землю от восток солнца до запад. 2. От Сиона благолепие красоты Его. 3. Бог яве приидет, Бог наш, и не премолчит: огнь пред Ним возгорится, и окрест Его буря зельна. 4. Призовет Небо свыше и землю разсудити люди своя. 5. Соберите Ему преподобныя Его, завещающыя завет Его о жертвах. 6. И возвестят небеса правду Его, яко Бог Судия есть. 7. Услышите, людие Мои, и возглаголю вам, Израилю, и засвидетельствую тебе: Бог, Бог твой есмь Аз. 8. Не о жертвах твоих обличу тя, всесожжения же твоя предо Мною суть выну. 9. Не прииму от дому твоего тельцов, ниже от стад твоих козлов. 10. Яко Мои суть вси зверие дубравнии, скоти в горах и волове. 11. Познах вся птицы небесныя, и красота сельная со Мною есть. 12. Аще взалчу, не реку тебе: Моя бо есть вселенная и исполнение ея. 13. Еда ям мяса юнча или кровь козлов пию? 14. Пожри Богови жертву хвалы и воздаждь Вышнему молитвы твоя. 15. И призови Мя в день скорби своея, и изму тя, и прославиши Мя. 16. Грешнику же рече Бог: вскую ты поведаеши оправдания Моя и восприемлеши завет Мой усты твоими? 17. Ты же возненавидел еси наказание и отвергл еси словеса Моя вспять. 18. Аще видел еси татя, текл еси с ним, и с прелюбодеем участие твое полагал еси. 19. Уста твоя умножиша злобу, и язык твой сплеташе льщения. 20. Седя, на брата твоего клеветал еси и на сына матере твоея полагал еси соблазн. 21. Сия сотворил еси и умолчах, вознепщевал еси беззаконие, яко буду тебе подобен. Обличу тя и представлю пред лицем твоим грехи твоя. 22. Разумейте убо сия, забывающии Бога, да не когда похитит, и не будет избавляяй. 23. Жертва хвалы прославит Мя, и тамо путь, имже явлю ему спасение Мое.
1. Бог над боговима, Господ, говори, и дозива земљу од истока сунчанога до запада. 2. Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог. 3. Иде Бог наш, и не мучи; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика. 4. Дозива небо озго и земљу, да суди народу Својему: 5. „Скупите ми свеце Моје, који су учинили са Мном завјет на жртви. 6. (И небеса огласише правду Његову, јер је тај Судија Бог.) 7. Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој. 8. Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда Мном. 9. Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих. 10. Јер је Моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће. 11. Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је. 12. Да огладним, не бих теби рекао, јер је Моја васељена и све што је у њој. 13. Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем? 14. Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завјете своје. 15. "Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави." 16. А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе Моје и носиш завјет Мој у устима својима? 17. А сам мрзиш на науку, и ријечи Моје бацаш за леђа. 18. Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел. 19. Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре. 20. Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш. 21. Ти си то чинио, а Ја мучах, а ти помисли да сам Ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи гријехе твоје. 22. Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити. 23. Онај Мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опрезу. Ја ћу му показати спасење Божије.
В конец, псалом Давиду, внегда внити к нему Нафану, пророку, егда вниде к Вирсавии, жене Уриеве, 50.
1. Помилуй мя, Боже, по велицей милости Твоей, и по множеству щедрот Твоих очисти беззаконие мое. 2. Наипаче омый мя от беззакония моего, и от греха моего очисти мя. 3. Яко беззакония моя аз знаю и грех мой предо мною есть выну. 4. Тебе Единому согреших, и лукавая пред Тобою сотворих, яко да оправдишися во словесех Твоих и победиши, внегда судити Ти. 5. Се бо, в беззакониих зачат есмь, и во гресех роди мя мати моя. 6. Се бо, истину возлюбил еси, безвестная и тайная премудрости Твоея явил ми еси. 7. Окропиши мя иссопом, и очищуся, омыеши мя, и паче снега убелюся. 8. Слуху моему даси радость и веселие, возрадуются кости смиренныя. 9. Отврати лице Твое от грех моих, и вся беззакония моя очисти. 10. Сердце чисто созижди во мне, Боже, и дух прав обнови во утробе моей. 11. Не отвержи мене от лица Твоего, и Духа Твоего Святаго не отыми от мене. 12. Воздаждь ми радость спасения Твоего, и Духом Владычним утверди мя. 13. Научу беззаконныя путем Твоим, и нечестивии к Тебе обратятся. 14. Избави мя от кровей, Боже, Боже спасения моего, возрадуется язык мой правде Твой. 15. Господи, устне мои отверзеши, и уста моя возвестят хвалу Твою. 16. Яко аще бы восхотел еси жертвы, дал бых убо, всесожжения не благоволиши. 17. Жертва Богу дух сокрушен, сердце сокрушенно и смиренно Бог не уничижит. 18. Ублажи, Господи, благоволением Твоим Сиона, и да созиждутся стены Иерусалимския. 19. Тогда благоволиши жертву правды, возношение и всесожегаемая, тогда возложат на олтарь Твой тельцы. Слава:
1. Смилуј се на ме, Боже, по милости Својој, и по великој доброти Својој очисти безакоње моје. 2. Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме. 3. Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном. 4. Самоме Теби згријеших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у ријечима Својим и чист у суду Својем. 5. Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном. 6. Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост. 7. Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега. 8. Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости потрвене. 9. Одврати лице Своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти. 10. Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. 11. Немој ме одвргнути од лица Својега, и Светога Духа Својега немој узети од мене. 12. Врати ми радост спасења Својега, и дух владалачки нека ме поткријепи. 13. Научићу безаконике путевима Твојим, и грјешници к Теби ће се обратити. 14. Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју. 15. Господе! отвори уста моја, и она ће казивати правду Твоју. 16. Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш. 17. Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже. 18. По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске. 19. Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твоје теоце. Слава:
В конец, разума Давиду, внегда прийти Доику Идумейску, и возвестити Саулу, и рещи ему: прииде Давид в дом Авимелехов, 51.
1. Что хвалишися во злобе, сильне? Беззаконие весь день. 2. Неправду умысли язык твой, яко бритву изощрену сотворил еси лесть. 3. Возлюбил еси злобу паче благостыни, неправду неже глаголати правду. 4. Возлюбил еси вся глаголы потопныя, язык льстив. 5. Сего ради Бог разрушит тя до конца, восторгнет тя, и преселит тя от селения твоего и корень твой от земли живых. 6. Узрят праведнии и убоятся, и о нем возсмеются и рекут: 7. се человек, иже не положи Бога Помощника себе, но упова на множество богатства своего, и возможе суетою своею. 8. Аз же яко маслина плодовита в дому Божии, уповах на милость Божию во век и в век века. 9. Исповемся Тебе во век, яко сотворил еси, и терплю имя Твое, яко благо пред преподобными Твоими.
1. Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном. 2. Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави! 3. Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. 4. Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав. 5. Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех. 6. Видјеће праведници и побојаће се, и подсмијеваће му се: 7. Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом. 8. А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека. 9. Довијека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима Својим.
В конец, о Маелефе, разума Давиду, 52.
1. Рече безумен в сердце своем: несть Бог, растлеша и омерзишася в беззакониих, несть творяй благое. 2. Бог с Небесе приниче на сыны человеческия, видети, аще есть разумеваяй или взыскаяй Бога? 3. Вси уклонишася, вкупе непотребни быша, несть творяй благое, несть до единаго. 4. Ни ли уразумеют вси делающии беззаконие, снедающии люди моя в снедь хлеба, Господа не призваша. 5. Тамо устрашишася страха, идеже не бе страх, яко Бог разсыпа кости человекоугодников: постыдешася, яко Бог уничижи их. 6. Кто даст от Сиона спасение Израилево? Внегда возвратит Бог пленение людей Своих, возрадуется Иаков и возвеселится Израиль.
1. Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори. 2. Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. 3. Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога. 4. Зар неће да се уразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога? 5. Дрхтаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на Тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже. 6. Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ Свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.
В конец, в песнех разума Давиду, внегда прийти Зифеем, и рещи Саулови: не се ли Давид скрыся в нас? 53.
1. Боже, во Имя Твое спаси мя, и в силе Твоей суди ми. 2. Боже, услыши молитву мою, внуши глаголы уст моих. 3. Яко чуждии восташа на мя и крепцыи взыскаша душу мою, и не предложиша Бога пред собою. 4. Се бо Бог помогает ми, и Господь заступник души моей. 5. Отвратит злая врагом моим, истиною Твоею потреби их. 6. Волею пожру Тебе, исповемся имени Твоему, Господи, яко благо, 7. яко от всякия печали избавил мя еси, и на враги моя воззре око мое.
1. Боже! именом Својим помози ми, и крјепошћу Својом одбрани ме на суду. 2. Боже! услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих. 3. Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом. 4. Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. 5. Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истријебиће их. 6. Радо ћу принијети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро. 7. Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.
В конец, в песнех разума Асафу, псалом 54.
1. Внуши, Боже, молитву мою и не презри моления моего. 2. Вонми ми и услыши мя: возскорбех печалию моею и смятохся. 3. От гласа вражия и от стужения грешнича, яко уклониша на мя беззаконие и во гневе враждоваху ми. 4. Сердце мое смятеся во мне и боязнь смерти нападе на мя. 5. Страх и трепет прииде на мя и покры мя тьма. 6. И рех: кто даст ми криле, яко голубине? И полещу, и почию? 7. Се удалихся бегая и водворихся в пустыни. 8. Чаях Бога, спасающаго мя от малодушия и от бури. 9. Потопи, Господи, и раздели языки их: яко видех беззаконие и пререкание во граде. 10. Днем и нощию обыде и по стенам его. Беззаконие и труд посреде его и неправда. 11. И не оскуде от стогн его лихва и лесть. 12. Яко аще бы враг поносил ми, претерпел бых убо, и аще бы ненавидяй мя на мя велеречевал, укрыл бых ся от него. 13. Ты же, человече равнодушне, владыко мой и знаемый мой, 14. иже купно наслаждался еси со мною брашен, в дому Божии ходихом единомышлением. 15. Да приидет же смерть на ня, и да снидут во ад живи, яко лукавство в жилищах их, посреде их. 16. Аз к Богу воззвах, и Господь услыша мя. 17. Вечер и заутра, и полудне повем, и возвещу, и услышит глас мой. 18. Избавит миром душу мою от приближающихся мне, яко во мнозе бяху со мною. 19. Услышит Бог и смирит я, Сый прежде век. Несть бо им изменения, яко не убояшася Бога. 20. Простре руку свою на воздаяние, оскверниша завет Его. 21. Разделишася от гнева лица Его, и приближася сердца их, умякнуша словеса их паче елеа, и та суть стрелы. 22. Возверзи на Господа печаль твою, и Той тя препитает, не даст в век молвы праведнику. 23. Ты же, Боже, низведеши их во студенец истления, мужие кровей и льсти не преполовят дней своих. Аз же, Господи, уповаю на Тя. Слава:
1. Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мојега. 2. Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем. 3. Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гњеву гоне ме. 4. Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смрти спопаде ме; 5. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. 6. И рекох: ко би ми дао крила голубиња? и ја бих одлетео и починуо; 7. Далеко бих побјегао, и настанио се у пустињи. 8. Похитао бих да утечем од вихора и од буре. 9. Порази, Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; 10. Дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство је и мука посред њега. 11. Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство. 12. Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднио; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. 13. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. 14. С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходих кроз сабор народни. 15. Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима. 16. Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти. 17. Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 18. Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам. 19. Да услиши, и укроти их Бог, Који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога. 20. Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 21. Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 22. Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне. 23. Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам. Слава:
По 7-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 5: Судии седящему, и Ангелом стоящим, трубе гласящей, пламени горящу, что сотвориши, душе моя, ведома на суд? Тогда бо лютая твоя предстанут, и тайная обличатся согрешения. Темже прежде конца возопий Судии: Боже, очисти мя и спаси мя.
Слава: Вси побдим, и Христа усрящим со множеством елеа и свещами светлыми, яко да чертога внутрь сподобимся, иже бо вне дверей постигнувый, бездельно Богови воззовет: помилуй мя.
И ныне: На одре лежя согрешений многих, окрадаемь есмь в надежди спасения моего, ибо сон моея лености ходатайствует души моей муку. Но Ты, Боже, рождейся от Девы, воздвигни мя к Твоему пению, да славлю Тя.
Господи, помилуй (40) и молитва: Господи, Боже мой, яко Благ и Человеколюбец, многия милости сотворил еси со мною, яже не чаях видети, и что воздам Твоей благости, Господи мой, Господи? Благодарю Твое многопетое имя, благодарю Твое неисповедимое на мне благоутробие, благодарю безприкладное Твое долготерпение. И отныне заступи, и помози мне, и покрый мя, Владыко, от всех, еже не ктому согрешати пред Тобою: Ты бо веси естества моего удобопоползновенное, Ты веси безумие мое, Ты веси мною содеянная, яже в ведении и не в ведении, яже вольная и невольная, яже в нощи и во дни, и во уме, и мысли, яко Благ убо и Человеколюбец Бог, очисти я росою милости Твоея, Преблагий Господи, и спаси нас имене ради Твоего Святаго, имиже веси судьбами. Ты бо еси Свет и Истина, и Живот, и Тебе славу возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно и во веки веков, аминь.
В конец, о людех, от святых удаленых, Давиду в столпописание, внегда удержаша и иноплеменницы в Гефе, псалом 55.
1. Помилуй мя, Боже, яко попра мя человек, весь день боря стужи ми. 2. Попраша мя врази мои весь день, яко мнози борющии мя с высоты. 3. В день не убоюся, аз же уповаю на Тя. 4. О Бозе похвалю словеса моя, на Бога уповах, не убоюся, что сотворит мне плоть? 5. Весь день словес моих гнушахуся, на мя вся помышления их на зло. 6. Вселятся и скрыют, тии пяту мою сохранят, якоже потерпеша душу мою. 7. Ни о чесомже отринеши я, гневом люди низведеши. 8. Бoже, живот мой возвестих Тебе, положил еси слезы моя пред Тобою, яко и во обетовании Твоем. 9. Да возвратятся врази мои вспять, воньже аше день призову Тя, се познах, яко Бог мой еси Ты. 10. О Бозе похвалю глагол, о Господе похвалю слово. 11. На Бога уповах, не убоюся, что сотворит мне человек? 12. Во мне, Боже, молитвы, яже воздам хвалы Твоея, 13. яко избавил еси душу мою от смерти, очи мои от слез, и нозе мои от поползновения, благоугожду пред Господем во свете живых.
1. Смилуј се на ме, Боже, јер човјек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притјешњује. 2. Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло. 3. Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам. 4. Богом се хвалим за ријеч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тијело? 5. Сваки дан изврћу ријечи моје; што год мисле, све мени о злу. 6. Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојима; јер траже душу моју. 7. Код оваке злоће избави од њих, у гњеву обори народе, Боже. 8. У Тебе је избројено моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој. 9. Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивљем; по том знам да је Бог са мном. 10. Богом се хвалим за ријеч Његову, Господом се хвалим за ријеч Његову. 11. У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човјек? 12. Теби сам се, Боже, завјетовао; Тебе ћу хвалити; 13. Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у свјетлости живијех.
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, внегда ему отбегати от лица Саулова в пещеру, 56.
1. Помилуй мя, Боже, помилуй мя, яко на Тя упова душа моя, и на сень крилу Твоею надеюся, дондеже прейдет беззаконие. 2. Воззову к Богу Вышнему, Богу, благодеявшему мне. 3. Посла с Небесе и спасе мя, даде в поношение попирающыя мя, посла Бог милость Свою и истину Свою, 4. и избави душу мою от среды скимнов. Поспах смущен, сынове человечестии, зубы их оружия и стрелы, и язык их меч остр. 5. Вознесися на Небеса, Боже, и по всей земли слава Твоя. 6. Сеть уготоваша ногам моим и слякоша душу мою, ископаша пред лицем моим яму и впадоша в ню. 7. Готово сердце мое, Боже, готово сердце мое, воспою и пою во славе моей. 8. Востани слава моя, востани псалтирю и гусли, востану рано. 9. Исповемся Тебе в людех, Господи, воспою Тебе во языцех, 10. яко возвеличися до Небес милость Твоя, и даже до облак истина Твоя. 11. Вознесися на Небеса, Боже, и по всей земли слава Твоя.
1. Помилуј ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сјен крила Твојих склањам се док не прођу невоље. 2. Призивам Бога Вишњега, Бога, Који ми добро чини; 3. Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост Своју и истину Своју. 4. Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар. 5. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! 6. Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. 7. Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу Те и славићу. 8. Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. 9. Хвалићу Господа по народима, пјеваћу Ти по племенима. 10. Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облâкâ. 11. Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, 57.
1. Аще воистинну убо правду глаголете, правая судите, сынове человечестии. 2. Ибо в сердце беззаконие делаете на земли, неправду руки ваша сплетают. 3. Очуждишася грешницы от ложесн, заблудиша от чрева, глаголаша лжу. 4. Ярость их по подобию змиину, яко аспида глуха и затыкающаго уши свои, 5. иже не услышит гласа обавающих, обаваемь обавается от премудра. 6. Бог сокрушит зубы их во устех их, членовныя львов сокрушил есть Господь. 7. Уничижатся яко вода мимотекущая, напряжет лук свой, дондеже изнемогут. 8. Яко воск растаяв отъимутся, паде огнь на них и не видеша солнца. 9. Прежде еже разумети терния вашего рамна, яко живы, яко во гневе пожрет я. 10. Возвеселится праведник, егда увидит отмщение, руце свои умыет в крови грешника. 11. И речет человек: аще убо есть плод праведнику, убо есть Бог судя им на земли. Слава:
1. Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији? 2. Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи. 3. Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж. 4. У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје, 5. Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању. 6. Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе! 7. Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене. 8. Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца. 9. Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор. 10. Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. 11. И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи! Слава:
В конец, да не растлиши, Давиду в столпописание, внегда посла Саул, и стреже дом его, еже умервити его, 58.
1. Изми мя от враг моих, Боже, и от востающих на мя избави мя. 2. Избави мя от делающих беззаконие и от муж кровей спаси мя. 3. Яко се уловиша душу мою, нападоша на мя крепцыи, ниже беззаконие мое, ниже грех мой, Господи. 4. Без беззакония текох и исправих, востани в сретение мое и виждь. 5. И ты, Господи Боже сил, Боже Израилев, вонми посетити вся языки, да не ущедриши вся делающыя беззаконие. 6. Возвратятся на вечер и взалчут, яко пес, и обыдут град. 7. Се тии отвещают усты своими, и меч во устнах их, яко кто слыша? 8. И Ты, Господи, посмеешися им, уничижиши вся языки. 9. Державу мою к Тебе сохраню, яко Ты, Боже, Заступник мой еси. 10. Бог мой, милость Его предварит мя, Бог мой, явит мне на вразех моих. 11. Не убий их, да не когда забудут закон Твой, расточи я силою Твоею и низведи я, Защитниче мой, Господи. 12. Грех уст их, слово устен их, и яти да будут в гордыни своей, и от клятвы и лжи возвестятся в кончине. 13. Во гневе кончины, и не будут и уведят, яко Бог владычествует Иаковом и концы земли. 14. Возвратятся на вечер, и взалчут, яко пес, и обыдут град. 15. Тии разыдутся ясти. Аще ли же не насытятся, и поропщут. 16. Аз же воспою силу Твою и возрадуюся заутра о милости Твоей, яко был еси Заступник мой и Прибежище мое в день скорби моея. 17. Помощник мой еси, Тебе пою: яко Бог Заступник мой еси, Боже мой, милость моя.
1. Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од онијех, што устају на ме, заклони ме. 2. Избави ме он онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме. 3. Ево зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе. 4. Без кривице моје стјечу се и оружају се; устани за мене, и гледај. 5. Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника. 6. Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. 7. Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути? 8. Али ти ћеш се, Господе, смијати њима и посрамити све ове народе. 9. Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си ти Бог чувар мој. 10. Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје. 11. Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш, 12. За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили. 13. Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских. 14. Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. 15. Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе. 16. А ја ћу пјевати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био Одбрана и Уточиште у дан невоље моје. 17. Сило моја! Теби ћу пјевати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог Који ме милује.
В конец, о изменитися хотящих, в столпописание Давиду, в научение, внегда сожже средоречие Сирийское, и Сирию Совальскую, и возратися Иоав, и порази Едома в дебри Солей дванадесять тысящ,59.
1. Боже, отринул ны еси и низложил еси нас, разгневался еси, и ущедрил еси нас. 2. Стрясл еси землю и смутил еси ю, исцели сокрушение ея, яко подвижеся. 3. Показал еси людем Твоим жестокая, напоил еси нас вином умиления. 4. Дал еси боящымся Тебе знамение, еже убежати от лица лука. 5. Яко да избавятся возлюбленнии Твои, спаси десницею Твоею и услыши мя. 6. Бог возглагола во святем своем: возрадуюся и разделю Сикиму, и юдоль жилищ размерю. 7. Мой есть Галаад, и Мой есть Манассий, и Ефрем – крепость главы Моея, Иуда – царь Мой. 8. Моав – коноб упования Моего, на Идумею простру сапог Мой, Мне иноплеменницы покоришася. 9. Кто введет мя во град ограждения? Или кто наставит мя до Идумеи? 10. Не Ты ли, Боже, отринувый нас? И не изыдеши, Боже, в силах наших? 11. Даждь нам помощь от скорби, и суетно спасение человеческо. 12. О Бозе сотворим силу, и Той уничижит стужающыя нам.
1. Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас. 2. Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха. 3. Дао си народу Својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо. 4. Подигни заставу за оне који Те се боје, да утекну од лука, 5. Да се избаве мили Твоји. Помози десницом Својом и услиши ме. 6. Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу. 7. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој, 8. Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу Своју. Пјевај ми, Филистејска земљо! 9. Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? 10. Зар нећеш Ти, Боже, Који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом? 11. Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд. 12. Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.
В конец, в песнех, Давиду псалом 60.
1. Услыши, Боже, моление мое, вонми молитве моей. 2. От конец земли к Тебе воззвах, внегда уны сердце мое, на камень вознесл мя еси, наставил мя еси. 3. Яко был еси упование мое, столп крепости от лица вражия. 4. Вселюся в селении Твоем во веки, покрыюся в крове крил Твоих. 5. Яко Ты, Боже, услышал еси молитвы моя, дал еси достояние боящымся имене Твоего. 6. Дни на дни царевы приложиши, лета его до дне рода и рода. 7. Пребудет в век пред Богом, милость и истину Его кто взыщет? 8. Тако воспою имени Твоему во веки, воздати ми молитвы моя день от дне. Слава:
1. Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју, 2. Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети. 3. Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља. 4. Да живим у стану Твом довијека, и починем под кровом крила Твојих. 5. Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име Твоје. 6. Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено. 7. Нека царује довијека пред Богом; заповиједи милости и истини нека га чувају. 8. Тако ћу пјевати имену Твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан. Слава:
В конец, о Идифуме, псалом Давиду, 61.
1. Не Богу ли повинется душа моя? От Того бо спасение мое. 2. Ибо Той Бог мой и Спас мой, Заступник мой, не подвижуся наипаче. 3. Доколе належите на человека? Убиваете вси вы, яко стене преклонене, и оплоту возриновену. 4. Обаче цену мою совещаша отринути, текоша в жажди, усты своими благословляху и сердцем своим кленяху. 5. Обаче Богови повинися, душе моя, яко от Того терпение мое. 6. Ибо Той Бог мой и Спас мой, Заступник мой, не преселюся. 7. О Бозе спасение мое и слава моя, Бог помощи моея, и упование мое на Бога. 8. Уповайте на Него весь сонм людей, излияйте пред Ним сердца ваша, яко Бог Помощник наш. 9. Обаче суетни сынове человечестии, лживи сынове человечестии в мерилех еже неправдовати, тии от суеты вкупе. 10. Не уповайте на неправду и на восхищение не желайте. Богатство аще течет, не прилагайте сердца. 11. Единою глагола Бог, двоя сия слышах, зане держава Божия, 12. и Твоя, Господи, милость, яко Ты воздаси комуждо по делом его.
1. Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! 2. Та, он је Град мој и Спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 3. Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 4. Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну. 5. Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја. 6. Он је Град мој и Спасење моје, Уточиште моје, нећу посрнути. 7. У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 8. Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште. 9. Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа. 10. Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 11. Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога. 12. У тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.
Псалом Давиду, внегда быти ему в пустыни Иудейстеи, 62.
1. Боже, Боже мой, к Тебе утренюю, возжада Тебе душа моя, коль множицею Тебе плоть моя, в земли пусте и непроходне, и безводне. 2. Тако во святем явихся Тебе, видети силу Твою и славу Твою. 3. Яко лучши милость Твоя паче живот, устне мои похвалите Тя. 4. Тако благословлю Тя в животе моем, о имени Твоем воздежу руце мои. 5. Яко от тука и масти да исполнится душа моя, и устнама радости восхвалят Тя уста моя. 6. Аще поминах Тя на постели моей, на утренних поучахся в Тя. 7. Яко был еси Помощник мой, и в крове крилу Твоею возрадуюся. 8. Прильпе душа моя по Тебе, мене же прият десница Твоя. 9. Тии же всуе искаша душу мою, внидут в преисподняя земли, 10. предадятся в руки оружия, части лисовом будут. 11. Царь же возвеселится о Бозе, похвалится всяк кленыйся Им, яко заградишася уста глаголющих неправедная.
1. Боже! ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној. 2. Тако бих Те гледао у светињи, да бих видио силу Твоју и славу Твоју. 3. Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе; 4. Тако бих Те благосиљао за живота свога, у име Твоје подигао бих руке своје. 5. Као салoм и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би Те уста моја. 6. Кад Те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби. 7. Јер си Ти помоћ моја, и у сјену крила Твојих веселим се. 8. Душа се моја прилијепила за Тебе, десница Твоја држи ме. 9. Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу. 10. Изгинуће од мача, и допашће лисицама. 11. А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
В конец, псалом Давиду, 63.
1. Услыши, Боже, глас мой, внегда молити ми ся к Тебе, от страха вражия изми душу мою. 2. Покрый мя от сонма лукавнующих, от множества делающих неправду. 3. Иже изостриша, яко мечь, языки своя, напрягоша лук свой, вещь горьку, 4. состреляти в тайных непорочна, внезапу состреляют его и не убоятся. 5. Утвердиша себе слово лукавое, поведаша скрыти сеть, реша: кто узрит их? 6. Испыташа беззаконие, исчезоша испытающии испытания, приступит человек, и сердце глубоко, 7. и вознесется Бог. Стрелы младенец быша язвы их, 8. и изнемогоша на ня языцы их. Смутишася вси видящии их, 9. и убояся всяк человек, и возвестиша дела Божия, и творения Его разумеша. 10. Возвеселится праведник о Господе и уповает на Него, и похвалятся вси правии сердцем. Слава:
1. Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој. 2. Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца, 3. Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране, 4. Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се; 5. Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети? 6. Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је. 7. Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада. 8. Обориће један другога језиком својим. Ко год их види, бјежаће од њих. 9. Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово. 10. А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су права срца.
По 8-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропарй, глас 5: Во глубине мя греха поползшася, треволнение обуревает отчаяния, но предвари, Христе, яко Всесилен, Управителю всех, и ко пристанищу тихому устреми безстрастия, за благоутробие, Спасе, и спаси мя.
Слава: Душе, яже зде привременна, тамо же вечна, зрю судилище, и на Престоле Судию, и трепещу изречения: прочее, душе, обратися, суд непрощаемь.
И ныне: Надежде ненадеемых, Помоще безпомощных, Заступление на Тя уповающих, Святая Владычице Богородице, помощь Твою низпосли нам.
Господи, помилуй (40) и молитва: Господи Щедрый и Милостивый, Долготерпеливе и Многомилостиве, внуши молитву и вонми гласу моления моего: сотвори со мною знамение во благо, настави мя на путь Твой, еже ходити во истине Твоей, возвесели сердце мое, во еже боятися имене Твоего Святаго, занеже Велий еси, и творяй чудеса. Ты еси Бог Един, и несть подобен Тебе в бозех, Господи, Сильный в милости, и Благий в крепости, во еже помогати и утешати, и спасати вся уповающыя на имя Твое, Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
В конец, псалом песни Давиду, песнь Иеремиева и Иезекиилева, людей преселения, егда хотяху исходити, 64.
1. Тебе подобает песнь, Боже, в Сионе, и Тебе воздастся молитва во Иерусалиме. 2. Услыши молитву мою, к Тебе всяка плоть приидет. 3. Словеса беззаконник премогоша нас, и нечестия наша Ты очистиши. 4. Блажен, егоже избрал еси и приял, вселится во дворех Твоих. Исполнимся во благих дому Твоего, свят храм Твой, дивен в правде. 5. Услыши ны, Боже, Спасителю наш, Упование всех концей земли, и сущих в мори далече, 6. уготовляяй горы крепостию Своею, препоясан силою, 7. смущаяй глубину морскую, шуму волн его кто постоит? Смятутся языцы, 8. и убоятся живущии в концах от знамений Твоих, исходы утра и вечера украсиши. 9. Посетил еси землю и упоил еси ю, умножил еси обогатити ю. Река Божия наполнися вод. Уготовал еси пищу им, яко тако [есть] уготование. 10. Бразды ея упой, умножи жита ея, в каплях ея возвеселится возсияющи. 11. Благословиши венец лета благости Твоея, и поля Твоя исполнятся тука, 12. разботеют красная пустыни, и радостию холми препояшутся. 13. Одеяшася овни овчии, и удолия умножат пшеницу, воззовут, ибо воспоют.
1. У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завјети. 2. Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тијело. 3. Безакоња ме притискују, Ти ћеш очистити гријехе наше. 4. Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у дому твом! Наситићемо се добром дома Твојега, светињом цркве Твоје. 5. Дивно нам одговараш по правди Својој, Боже, Спаситељу наш, Узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко. 6. Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином, 7. Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима! 8. Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави Тебе. 9. Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио. 10. Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа. 11. Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти. 12. Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу. 13. Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.
В конец, песнь псалма воскресения, 65.
1. Воскликните Господеви, вся земля, 2. пойте же имени Его, дадите славу хвале Его. 3. Рцыте Богу: коль страшна дела Твоя? Во множестве силы Твоея солжут Тебе врази Твои. 4. Вся земля да поклонится Тебе и поет Тебе, да поет же имени Твоему, Вышний. 5. Приидите и видите дела Божия, коль страшен в советех паче сынов человеческих. 6. Обращаяй море в сушу, в реце пройдут ногами, тамо возвеселимся о Нем, 7. Владычествующем силою Своею веком. Очи Его на языки призираете, преогорчевающии да не возносятся в себе. 8. Благословите, языцы, Бога нашего и услышан сотворите глас хвалы Его, 9. положшаго душу мою в живот и не давшаго во смятение ног моих. 10. Яко искусил ны еси, Боже, разжегл ны еси, якоже разжизается сребро. 11. Ввел ны еси в сеть, положил еси скорби на хребте нашем. 12. Возвел еси человеки на главы наша, проидохом сквозе огнь и воду, и извел еси ны в покой. 13. Вниду в дом Твой со всесожжением, воздам Тебе молитвы моя, 14. яже изрекосте устне мои, и глаголаша уста моя в скорби моей, 15. всесожжения тучна вознесу Тебе с кадилом, и овны, вознесу Тебе волы с козлы. 16. Приидите, услышите, и повем вам, вси боящиися Бога, елика сотвори души моей. 17. К Нему усты моими воззвах и вознесох под языком моим. 18. Неправду аще узрех в сердце моем, да не услышит мене Господь. 19. Сего ради услыша мя Бог, внят гласу моления моего. 20. Благословен Бог, иже не отстави молитву мою и милость Свою от мене.
1. Покликни Богу, сва земљо! 2. Запјевајте славу имену Његову, дајте Му хвалу и славу. 3. Реците Богу: како си страшан у дјелима Својим! ради велике силе Твоје ласкају ти непријатељи Твоји. 4. Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твојему. 5. Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима Својим над синовима људским. 6. Он је претворио море у сухоту, преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о Њему; 7. Влада силом Својом увијек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли! 8. Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу Њему. 9. Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша. 10. Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. 11. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. 12. Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор. 13. Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје, 14. Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој. 15. Жртве паљенице претиле ћу Ти принијети с димом од претилине овнујске, принијећу Ти теоце с јарићима. 16. Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој. 17. К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га. 18. Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ. 19. Али Бог услиши, прими глас мољења мојега. 20. Благословен Бог, Који не одврже молитве моје и не остави ме без милости Своје!
В конец, в песнех, псалом песни Давиду, 66.
1. Боже, ущедри ны и благослови ны, просвети лице Твое на ны и помилуй ны. 2. Познати на земли путь Твой, во всех языцех спасение Твое. 3. Да исповедятся Тебе людие, Боже, да исповедятся Тебе людие вси. 4. Да возвеселятся и да возрадуются языцы, яко судиши людем правотою и языки на земли наставищи. 5. Да исповедятся Тебе людие, Боже, да исповедятся Тебе людие вси. 6. Земля даде плод свой, благослови ны, Боже, Боже наш, 7. благослови ны, Боже, и да убоятся Его вси концы земли. Слава:
1. Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим, 2. Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје. 3. Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! 4. Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш. 5. Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! 6. Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш! 7. Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски! Слава:
В конец, псалом песни Давиду, 67.
1. Да воскреснет Бог, и расточатся врази Еro, и да бежат от лица Его ненавидящии Его. 2. Яко исчезает дым, да исчезнут, яко тает воск от лица огня, тако да погибнут грешницы от лица Божия, 3.а праведницы да возвеселятся, да возрадуются пред Богом, да насладятся в веселии. 4. Воспойте Богу, пойте имени Его, путесотворите возшедшему на запады. Господь имя Ему, и радуйтеся пред Ним. 5. Да смятутся от лица Его, Отца сирых и Судии вдовиц: Бог в месте святем Своем. 6. Бог вселяет единомысленныя в дом, изводя окованныя мужеством, такожде преогорчевающыя живущыя во гробех. 7. Боже, внегда исходити Тебе пред людьми Твоими, внегда мимоходити Тебе в пустыни, 8. земля потрясеся, ибо небеса кануша от лица Бога Синаина, от лица Бога Израилева. 9. Дождь волен отлучиши, Боже, достоянию Твоему и изнеможе, Ты же совершил еси е. 10. Животная Твоя живут на ней, уготовал еси благостию Твоею нищему, Боже. 11. Господь даст глагол благовествующым силою многою. 12. Царь сил возлюбленнаго, красотою дому разделити корысти. 13. Аще поспите посреде предел, криле голубине посребрене, и междорамия ея в блещании злата. 14. Внегда разнствит Небесный цари на ней, оснежатся в Селмоне. 15. Гора Божия, гора тучная, гора усыренная, гора тучная. Вскую непщуете горы усыренныя? 16. Гора, юже благоволи Бог жити в ней, ибо Господь вселится до конца. 17. Колесница Божия тмами тем, тысяща гобзующих, Господь в них в Синаи во святем. 18. Возшел еси на высоту, пленил еси плен, приял еси даяния в человецех, ибо не покаряющыяся, еже вселитися. 19. Господь Бог благословен, благословен Господь день дне, поспешит нам Бог спасений наших. 20. Бог наш, Бог еже спасати, и Господня, Господня исходища смертная. 21. Обаче Бог сокрушит главы врагов Своих, верх влас преходящих в прегрешениих своих. 22. Рече Господь: от Васана обращу, обращу во глубинах морских. 23. Яко да омочится нога твоя в крови, язык пес твоих, от враг от него. 24. Видена быша шествия Твоя, Боже, шествия Бога моего Царя, иже во святем, 25. предвариша князи близ поющих, посреде дев тимпанниц. 26. В церквах благословите Бога, Господа от источник Израилевых. 27. Тамо Вениамин юнейший во ужасе, книзи Иудовы владыки их, князи Завулони, князи Неффалимли. 28. Заповеждь, Боже, силою Твоею, укрепи, Боже, сие, еже соделал еси в нас. 29. От храма Твоего во Иерусалим Тебе принесут царие дары. 30. Запрети зверем тростным, сонм юнец в юницах людских, еже затворити искушенныя сребром, расточи языки хотящыя бранем. 31. Приидут молитвенницы от Египта, Ефиопиа предварит руку свою к Богу. 32. Царства земная, пойте Богу, воспойте Господеви, 33. возшедшему на Небо небесе на востоки, се даст гласу Своему глас силы. 34. Дадите славу Богови, на Израили велелепота Его, и сила Его на облацех. 35. Дивен Бог во святых Своих, Бог Израилев: Той даст силу и державу людем Своим, благословен Бог. Слава:
1. Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побјећи ће од лица Његова који мрзе на њ. 2. Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега. 3. А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости. 4. Појте Богу, попијевајте имену Његову; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се. 5. Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану Свом. 6. Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша. 7. Боже! кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње, 8. Земља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева. 9. Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га кријепио. 10. Стадо Твоје живљаше ондје; по доброти Својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме. 11. Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво. 12. Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен. 13. Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена а перје јој се злати. 14. Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону. 15. Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита. 16. Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека. 17. Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи. 18. Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже! 19. Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже. 20. Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна. 21. Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем. 22. Рече Господ: од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске, 23. Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже. 24. Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, Цар мој. 25. Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима: 26. "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!" 27. Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови. 28. Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас! 29. У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре. 30. Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве. 31. Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу. 32. Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу, 33. Који сједи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким. 34. Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима. 35. Диван си, Боже, у Светињи Својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог! Слава:
В конец, о изменшихся, псалом Давиду, 68.
1. Спаси, мя, Боже, яко внидоша воды до души моея. 2. Углебох в тимении глубины, и несть постояния. 3. Приидох во глубины морския, и буря потопи мя. Утрудихся зовый, измолче гортань мой, исчезосте очи мои, от еже уповати ми на Бога моего. 4. Умножишася паче влас главы моея ненавидящии мя туне, укрепишася врази мои, изгонящии мя неправедно: иже не восхищах, тогда воздаях. 5. Боже, Ты уведел еси безумие мое, и прегрешения моя от Тебе не утаишася. 6. Да не постыдятся о мне терпящии Тебе, Господи, Господи сил, ниже да посрамятся о мне ищущии Тебе, Боже Израилев. 7. Яко Тебе ради претерпех поношение, покры срамота лице мое. 8. Чуждь бых братии моей, и странен сыновом матepe моея. 9. Яко ревность дому Твоего снеде мя, и поношения поносящих Ти нападоша на мя. 10. И покрых постом душу мою, и бысть в поношение мне, 11. и положих одеяние мое вретище, и бых им в притчу. 12. О мне глумляхуся седящии во вратех, и о мне пояху пиющии вино. 13. Аз же молитвою моею к Тебе, Боже, время благоволения, Боже, во множестве милости Твоея услыши мя, во истине спасения Твоего. 14. Спаси мя от брения, да не углебну, да избавлюся от ненавидящих мя и от глубоких вод. 15. Да не потопит мене буря водная, ниже да пожрет мене глубина, ниже сведет о мне ровенник уст своих. 16. Услыши мя, Господи, яко блага милость Твоя, по множеству щедрот Твоих призри на мя. 17. Не отврати лица Твоего от отрока Твоего, яко скорблю, скоро услыши мя. 18. Вонми души моей, и избави ю, враг моих ради избави мя. 19. Ты бо веси поношение мое и студ мой, и срамоту мою: пред Тобою вси оскорбляющии мя. 20. Поношение чаяше душа моя, и страсть и ждах соскорбящаго, и не бе, и утешающих, и не обретох. 21. И даша в снедь мою желчь, и в жажду мою напоиша мя оцта. 22. Да будет трапеза их пред ними в сеть, и в воздаяние, и в соблазн. 23. Да помрачатся очи их, еже не видети, и хребет их выну сляцы. 24. Пролей на ня гнев Твой, и ярость гнева Твоего да постигнет их. 25. Да будет двор их пуст, и в жилищах их да не будет живый. 26. Зане егоже Ты поразил еси, тии погнаша, и к болезни язв моих приложиша. 27. Приложи беззаконие к беззаконию их, и да не внидут в правду Твою. 28. Да потребятся от книги живых и с праведными да не напишутся. 29. Нищ и боляй есмь аз: спасение Твое, Боже, да приимет мя. 30. Восхвалю имя Бога моего с песнию, возвеличу Его во хвалении: 31. и угодно будет Богу паче тельца юна, роги износяща и пазнокти. 32. Да узрят нищии и возвеселятся: взыщите Бога, и жива будет душа ваша. 33. Яко услыша убогия Господь и окованныя Своя не уничижи. 34. Да восхвалят Его небеса и земля, море и вся живущая в нем. 35. Яко Бог спасет Сиона, и созиждутся гради Иудейстии, и вселятся тамо, и наследят и, 36. и семя рабов Твоих удержит и, и любящии имя Твое вселятся в нем.
1. Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. 2. Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. 3. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога. 4. Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим. 5. Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од Тебе. 6. Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев! 7. Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. 8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. 9. Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења онијех који Тебе руже падају на ме. 10. Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; 11. Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича. 12. О мени се разговарају сједећи на вратима, пијући вино пјевају ме. 13. А ја се молим Теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости Својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје. 14. Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; 15. Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега. 16. Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти Својој погледај ме. 17. Немој одвратити лица Својега од слуге Својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме. 18. Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. 19. Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји. 20. Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим. 21. Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. 22. Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. 23. Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихова бедра раслаби засвагда. 24. Излиј на њих јарост Своју, и пламен гњева Твојега нека их обузме! 25. Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи. 26. Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио. 27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје. 28. Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани. 29. А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони. 30. Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали. 31. То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. 32. Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше. 33. Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. 34. Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! 35. Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га. 36. И натражје ће се слуга Његовијех утврдити у Њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
В конец, Давиду в воспоминание, во еже спасти мя Господу, 69.
1. Боже, в помощь мою вонми, Господи, помощи ми потщися. 2. Да постыдятся и посрамятся ищущии душу мою, да возвратятся вспять и постыдятся хотящии ми злая. 3. Да возвратятся абие стыдящеся глаголющии ми: благоже, благоже. 4. Да возрадуются и возвеселятся о Тебе вси ищущии Тебе, Боже, и да глаголют выну, да возвеличится Господь, любящии спасение Твое: 5. аз же нищ есмь и убог, Боже, помози ми: Помощник мой и Избавитель мой еси Ты, Господи, не закосни. Слава:
1. Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! 2. Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе! 3. Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: ха! ха! 4. Нек се тјеше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: велик је Бог! 5. А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си Помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не часи! Слава:
По 9-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 6: Помышляю день страшный и плачу деяний моих лукавых, како отвещаю Безсмертному Царю? Или коим дерзновением воззрю на Судию, блудный аз? Благоутробный Отче, Сыне Единородный, Душе Святый, помилуй мя.
Слава: Во юдоли плачевне, на месте, еже завещал еси, егда сядеши, Милостиве, сотворити праведный суд, не обличи моя сокровенная, ниже посрами мене пред Ангелы, но пощади мя, Боже, и помилуй мя.
И ныне: Упование и Покров державный к Тебе притекающих, Богородительнице, благое Предстательство мiра, моли со безплотными прилежно, Егоже родила еси Человеколюбнейшаго Бога, избавитися душам нашым от всякаго прещения, Едина Благословенная.
Господи, помилуй (40) и молитва: Владыко Господи, Боже наш, иже Един окаянныя моея души недуг и сея исцеление ведый, исцели ю, якоже веси, ради множества милости Твоея и щедрот Твоих, понеже от дел моих несть пластыря приложити ей, ниже елеа, ни обязания, но Ты, Пришедый не праведныя призвати, но грешныя в покаяние, помилуй, ущедри, прости ю, раздери рукописание многих моих и студных деяний и настави мя на правый путь Твой, да, ходяй во истине Твоей, возмогу избежати стрел лукаваго и сице предстану неосужденно пред страшным престолом Твоим, славя и воспевая Пресвятое Твое имя во веки, аминь.
Давиду псалом, сынов Ионадавовых и первых пленшихся, не надписан у еврей,70.
1. На Тя, Господи, уповах, да не постыжуся в век. 2. Правдою Твоею избави мя и изми мя, приклони ко мне ухо Твое и спаси мя. 3. Буди ми в Бога Защитителя и в место крепко спасти мя, яко утверждение мое и прибежище мое еси Ты. 4. Боже мой, избави мя из руки грешнаго, из руки законопреступнаго и обидящаго, 5. яко Ты еси терпение мое, Господи, Господи, упование мое от юности моея. 6. В Тебе утвердихся от утробы, от чрева матере моея Ты еси мой Покровитель: о Тебе пение мое выну. 7. Яко чудо бых многим, и Ты помощник мой крепок. 8. Да исполнятся уста моя хваления, яко да воспою славу Твою, весь день великолепие Твое. 9. Не отвержи мене во время старости, внегда оскудевати крепости моей, не остави мене. 10. Яко реша врази мои мне, и стрегущии душу мою совещаша вкупе, 11. глаголюще: Бог оставил есть его, пожените и имите его, яко несть избавляяй. 12. Боже мой, не удалися от мене, Боже мой, в помощь мою вонми. 13. Да постыдятся и исчезнут оклеветающии душу мою, да облекутся в студ и срам ищущии злая мне. 14. Аз же всегда возуповаю на Тя и приложу на всяку похвалу Твою. 15. Уста моя возвестят правду Твою, весь день спасение Твое, яко не познах книжная. 16. Вниду в силе Господни, Господи, помяну правду Тебе Единаго. 17. Боже мой, имже научил мя еси от юности моея, и до ныне возвещу чудеса Твоя, 18. и даже до старости и престарения, Боже мой, не остави мене, дондеже возвещу мышцу Твою роду всему грядущему, силу Твою и правду Твою, 19. Боже, даже до вышних, яже сотворил ми еси величия. Боже, кто подобен Тебе? 20. Елики явил ми еси скорби многи и злы, и обращься оживотворил мя еси, и от бездн земли возвел мя еси. 21. Умножил еси на мне величествие Твое, и обращься утешил мя еси, и от бездн земли паки возвел мя еси. 22. Ибо аз исповемся Тебе в людех, Господи, в сосудех псаломских истину Твою, Боже, воспою Тебе в гуслех, Святый Израилев. 23. Возрадуетеся устне мои, егда воспою Тебе, и душа моя, юже еси избавил. 24. Еще же и язык мой весь день поучится правде Твоей, егда постыдятся и посрамятся ищущии злая мне.
1. У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном. 2. Правдом Својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо Своје и помози ми. 3. Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти Град мој и Крјепост моја. 4. Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове. 5. Јер си Ти надање моје, Господ је поуздање моје од младости моје. 6. Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си Бранич мој; Тобом се хвалим свагда. 7. Чудо сам многима, а Ти си Уточиште моје јако. 8. Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан. 9. Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. 10. Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се, 11. Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити. 12. Боже! не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ. 13. Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла! 14. А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби. 15. Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја. 16. Ући ћу у сили Господа, и славићу само Твоју правду. 17. Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја. 18. Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју натражју, свој омладини силу Твоју. 19. Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као Ти? 20. Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио. 21. Много си ме пута подизао и понављао утјехе. 22. И ја Те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам Ти у гусле, свече Израиљев! 23. Радују се уста моја кад пјевам Теби, и душа моја, коју си избавио. 24. И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени који ми траже зла.
О Соломоне, псалом Давиду, 71.
1. Боже, суд Твой цареви даждь, и правду Твою сыну цареву: 2. судити людем Твоим в правде, и нищым Твоим в суде. 3. Да восприимут горы мир людем, и холми правду. 4. Судит нищым людским, и спасет сыны убогих и смирит клеветника. 5. И пребудет с солнцем, и прежде луны рода родов. 6. Снидет яко дождь на руно, и яко капля, каплющая на землю. 7. Возсияет во днех его правда и множество мира, дондеже отъимется луна. 8. И обладает от моря до моря, и от рек до конец вселенныя. 9. Пред ним припадут Ефиопляне, и врази его персть полижут. 10. Царие Фарсийстии и острови дары принесут, царие Аравстии и Сава дары приведут: 11. и поклонятся ему вси царие земстии, вси языцы поработают ему. 12. Яко избави нища от сильна, и убога, емуже не бе помощника. 13. Пощадит нища и убога, и душы убогих спасет: 14. от лихвы и от неправды избавит душы их, и честно имя его пред ними. 15. И жив будет, и дастся ему от злата Аравийска, и помолятся о нем выну, весь день благословят его. 16. Будет утверждение на земли на версех гор, превознесется паче Ливана плод его: и процветут от града яко трава земная. 17. Будет имя его благословено во веки, прежде солнца пребывает имя его, и благословятся в нем вся колена земная, вси языцы ублажат его. 18. Благословен Господь Бог Израилев, Творяй чудеса Един. 19. И благословено имя славы Его во век и в век века, и исполнится славы Его вся земля: буди, буди. Слава:
1. Боже, дај цару суд Свој, и правду Своју сину цареву: 2 Он ће судити народу твојему по правди, и невољницима твојим по правици. 3. Родиће народу горе миром, и хумови правдом. 4. Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништога, и насилника ће оборити, 5. Бојаће се Тебе док је сунца и мјесеца, од кољена до кољена. 6. Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу. 7. Процвјетаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече мјесеца. 8. Владаће од мора до мора, и од ријеке до крајева земаљских. 9. Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати. 10. Цареви Тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви Шавски и Савски даће данак. 11. Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни. 12. Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника. 13. Биће милостив ништому и убогом, и душе ће јаднима спасти. 14. Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима. 15. Они ће добро живјети, и донијеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати. 16. Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као Ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи. 17. Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим. 18. Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, Који један чини чудеса! 19. И благословено славно име Његово увијек! славе Његове напуниће се сва земља. Амин и амин. 20. Свршише се молитве Давида, сина Јесејева. Слава:
Оскудеша песни Давида, сына Иессеова. Псалом Асафу, 72.
1. Коль благ Бог Израилев, правым сердцем. 2. Мои же вмале не подвижистеся нозе: вмале не пролияшася стопы моя. 3. Яко возревновах на беззаконныя, мир грешников зря. 4. Яко несть восклонения в смерти их, и утверждения в ране их, 5. в трудех человеческих не суть, и с человеки не приимут ран. 6. Сего ради удержа я гордыня их до конца: одеяшася неправдою и нечестием своим. 7. Изыдет яко из тука неправда их, преидоша в любовь сердца. 8. Помыслиша и глаголаша в лукавстве, неправду в высоту глаголаша. 9. Положиша на небеси уста своя, и язык их прейде по земли. 10. Сего ради обратятся людие мои семо, и дние исполнени обрящутся в них. 11. И реша: како уведе Бог? И аше есть разум в Вышнем? 12. Се сии грешницы и гобзующии в век, удержаша богатство. 13. И рех: еда всуе оправдих сердце мое и умых в неповинных руце мои, 14. и бых язвен весь день, и обличение мое на утренних. 15. Аще глаголах, повем тако: се роду сынов Твоих, 16. емуже обещахся, и непщевах разумети: сие труд есть предо мною, 17. дондеже вниду во святило Божие и разумею в последняя их. 18. Обаче за льщения их положил еси им злая, низложил еси я, внегда разгордешася. 19. Како быша в запустение? Внезапу исчезоша, погибоша за беззаконие свое. 20. Яко соние востающаго, Господи, во граде Твоем образ их уничижиши. 21. Яко разжжеся сердце мое, и утробы моя изменишася. 22. И аз уничижен и не разумех, скотен бых у Тебе. 23. И аз выну с Тобою, удержал еси руку десную мою, и советом 24. Твоим наставил мя еси, и со славою приял мя еси. 25. Что бо ми есть на небеси? И от Тебе что восхотех на земли? 26. Исчезе сердце мое и плоть моя, Боже сердца моего, и часть моя, Боже, во век. 27. Яко се удаляющии себе от Тебе, погибнут; потребил еси всякаго любодеющаго от Тебе. 28. Мне же прилеплятися Богови благо есть, полагати на Господа упование мое, возвестити ми вся хвалы Твоя во вратех дщере Сиони.
1. Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. 2. А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, 3. Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. 4. Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило. 5. На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима. 6. Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо. 7 Од дебљине изгубљено им је око, срце пуно клапе. 8. Подсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. 9. Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. 10. И зато се овамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора. 11. И говоре: како ће разабрати Бог? зар Вишњи зна? 12. Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство. 13. Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, 14. Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? 15. Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова Твојих. 16. И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима. 17. Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. 18. Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст! 19. Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! 20. Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. 21. Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, 22. Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред Тобом. 23. Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку. 24. По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу. 25. Кога имам на небу? и с Тобом ничега нећу на земљи. 26. Чезне за Тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека. 27. Јер ево који отступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући Тебе. 28. А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Разума Асафу, 73.
1. Вскую, Боже, отринул еси до конца? Разгневася ярость Твоя на овцы пажити Твоея? 2. Помяни сонм Твой, егоже стяжал еси исперва, избавил еси жезлом достояния Твоего, гора Сион сия, в нейже вселился еси. 3. Воздвигни руце Твои на гордыни их в конец, елика лукавнова враг во святем Твоем. 4. И восхвалишася ненавидящии Тя посреде праздника Твоего, положиша знамения свея, знамения, 5. и не познаша, яко во исходе превыше, яко в дубраве древяне секирами разсекоша. 6. Двери его вкупе: сечивом и оскордом разрушиша и. 7. Возжгоша огнем святило Твое, на земли оскверниша жилище имене Твоего. 8. Реша в сердце своем южики их вкупе: приидите и отставим вся праздники Божия от земли. 9. Знамения их не видехом: несть ктому пророка, и нас не познает ктому. 10. Доколе, Боже, поносит враг? Раздражит противный имя Твое до конца? 11. Вскую отвращаеши руку Твою и десницу Твою от среды недра Твоего в конец? 12. Бог же Царь наш прежде века содела спасение посреде земли. 13. Ты утвердил еси силою Твоею море, Ты стерл еси главы змиев в воде, 14. Ты сокрушил еси главу змиеву, дал еси того брашно людем Ефиопским. 15. Ты расторгл еси источники и потоки, Ты изсушил еси реки Ифамския. 16. Твой есть день, и Твоя есть нощь: Ты совершил еси зарю и солнце. 17. Ты сотворил еси вся пределы земли, жатву и весну Ты создал еси я. 18. Помяни сия, враг поноси Господеви, и людие безумнии раздражиша имя Твое. 19. Не предаждь зверем душу, исповедающуся Тебе, душ убогих Твоих не забуди до конца. 20. Призри на завет Твой, яко исполнишася помраченнии земли домов беззаконий. 21. Да не возвратится смиренный посрамлен, нищ и убог восхвалита имя Твое. 22. Востани, Боже, суди прю Твою, помяни поношение Твое, еже от безумнаго весь день. 23. Не забуди гласа молитвенник Твоих, гордыня ненавидящих Тя взыде выну. Слава:
1. Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев Твој на овце паше Твоје? 2. Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у насљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио. 3. Подигни стопе Своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи. 4. Ричу непријатељи Твоји на мјесту сабора Твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја. 5. Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета. 6. Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама. 7. Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твојега. 8. Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи. 9. Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати. 10. Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену Твојему? 11. Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их. 12. Боже, Царе мој, Који од старине твориш спасење посред земље! 13. Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. 14. Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу. 15. Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио ријеке које не пресишу. 16. Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звијезде и сунце. 17. Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму Ти си уредио. 18. Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје. 19. Не дај звијерима душе грлице Своје, немој заборавити стада страдалаца Својих засвагда. 20. Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња. 21. Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје. 22. Устани, Боже, брани ствар Своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан! 23. Не заборави обијести непријатеља Својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
В конец, да не растлиши, псалом песни Асафу, 74.
1. Исповемыся Тебе, Боже, исповемыся Тебе, и призовем имя Твое; повем вся чудеса Твоя. 2. Егда прииму время, Аз правоты возсужду. 3. Растаяся земля и вси живущии на ней, Аз утвердих столпы ея. 4. Рех беззаконнующым, не беззаконнуйте: и согрешающым, не возносите рога, 5. не воздвизайте на высоту рога вашего, и не глаголите на Бога неправду: 6. яко ниже от исход, ниже от запад, ниже от пустых гор. 7. Яко Бог судия есть: сего смиряет, и сего возносит. 8. Яко чаша в руце Господни, вина нерастворена, исполнь растворения, и уклони от сея в сию: обаче дрождие его не истощися, испиют вси грешнии земли. 9. Аз же возрадуюся в век, воспою Богу Иаковлю: 10. и вся роги грешных сломлю, и вознесется рог праведнаго.
1. Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја. 2. "Кад видим да је вријеме, судићу право. 3. Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине." 4. Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога. 5. Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво. 6. Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње; 7. Него је Бог Судија, једнога понижује а другога узвишује. 8. Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи. 9. А ја ћу казивати довијека, певаћу Богу Јаковљеву. 10. "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."
В конец, в песнех, псалом Асафу, песнь ко ассириянину, 75.
1. Ведом во Иудеи Бог: во Израили велие имя Его. 2. И бысть в мире место Его и жилище Его в Сионе. 3. Тамо сокруши крепости луков, оружие и мечь и брань. 4. Просвещаеши Ты дивно от гор вечных. 5. Смятошася вси неразумнии сердцем: уснуша сном своим, и ничтоже обретоша вси мужие богатства в руках своих. 6. От запрещения Твоего, Боже Иаковль, воздремаша вседшии на кони. 7. Ты страшен еси, и кто противостанет Тебе? Оттоле гнев Твой. 8. С Небесе слышан сотворил еси суд: земля убояся, и умолча, 9. внегда востати на суд Богу, спасти вся кроткия земли. 10. Яко помышление человеческое исповестся Тебе: и останок помышления празднует Ти. 11. Помолитеся и воздадите Господеви Богу нашему. Вси иже окрест Его принесут дары, страшному 12. и отъемлющему духи князей, страшному паче царей земных
1. Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово. 2. У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону. 3. Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат. 4. Ти си свијетао; дивнији од гора хајдучких. 5. Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих. 6. Од пријетње Твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ. 7. Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгњевиш? 8. С неба јављаш суд; земља се препада и мучи, 9. Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи. 10. И гњев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гњевом. 11. Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око Њега, носите даре страшноме. 12. Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.
В конец, о Идифуме, псалом Асафу, 76.
1. Гласом моим ко Господу воззвах, гласом моим к Богу, и внят ми. 2. В день скорби моея Бога взысках руками моима, нощию пред Ним, и не прельщен бых. Отвержеся утешитися душа моя. 3. Помянух Бога и возве селихся, поглумляхся и малодушествоваше дух мой. 4. Предваристе стражбы очи мои: смятохся и не глаголах. 5. Помыслих дни первыя, и лета вечная помянух, и поучахся: 6. нощию сердцем моим глумляхся, и тужаше дух мой: 7. еда во веки отринет Господь, и не приложит благоволити паки? 8. Или до конца милость Свою отсечет, сконча глагол от рода в род? 9. Еда забудет ущедрити Бог? Или удержит во гневе Своем щедроты Своя? 10. И рех, ныне начах: сия измена десницы Вышняго. 11. Помянух дела Господня, яко помяну от начала чудеса Твоя, 12. и поучуся во всех делех Твоих, и в начинаниих Твоих поглумлюся. 13. Боже, во святем путь Твой: кто бог велий яко Бог наш? 14. Ты еси Бог творяй чудеса: сказал еси в людех силу Твою, 15. избавил еси мышцею Твоею люди Твоя, сыны Иаковли и Иосифовы. 16. Видеша Тя воды, Боже, видеша Тя воды, и убояшася: смятошася бездны, 17. множество шума вод, глас даша облацы, ибо стрелы Твоя преходят. 18. Глас грома Твоего в колеси, осветиша молния Твоя вселенную: подвижеся и трепетна бысть земля. 19. В мори путие Твои, и стези Твоя в водах многих, и следы Твои не познаются. 20. Наставил еси яко овцы люди Твоя рукою Моисеовою и Ааронею. Слава:
1. Глас мој иде к Богу, и ја призивљем Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити. 2. У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши. 3. Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. 4. Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. 5. Пребрајам старе дане и године од вијекова. 6. Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: 7. „Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити? 8. Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено? 9. Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?" 10. И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице Вишњега. 11. Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо Твоје. 12. Мислио сам о свијем дјелима Твојим, размишљао о радњи Твојој; 13. Боже! пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? 14. Ти си Бог, Који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; 15. Мишицом си одбранио народ Свој, синове Јаковљеве и Јосифове. 16. Видјеше Те воде, Боже, видјеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. 17. Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле Твоје лећаху. 18. Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше. 19. По мору бијаше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се. 20. Водио си народ Свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом. Слава:
По 10-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 6: Страшнаго дне пришествия Твоего ужасаюся, Христе, и, неумытнаго судилища бояйся, Господи, ужасаюся и трепещу, яко имый множество согрешений, но прежде конца яко Милостив Бог, обрати и спаси мя, Спасе мой Многомилостиве.
Слава: Егда престоли на суд поставятся, Господи, и судилищу Твоему предстанут человецы: не предпочтется царь воина, не преимуществит владыка раба: кийждо бо от своих дел или прославится, или постыдится.
И ныне: Великих дарований, Чистая Дево Богомати, Ты сподобилася еси, яко родила еси плотию Единаго от Троицы, Христа Жизнодавца, во спасение душ наших.
Господи, помилуй (40) и молитва: Господи Боже наш, в милости Богатый и в щедротах Непостижимый, Едине по естеству Безгрешен, и нас ради кроме греха быв Человек, услыши в час сей болезненное мое сие моление, яко нищ и убог есмь от дел благих, и сердце мое смятеся внутрь мене. Ты бо веси, Вышний Царю, Господи небесе и земли, яко всю мою юность во гресех иждих и в след похотей плоти моея ходив, весь смех демонов бых, весь диаволу последовах, выну в тимении сластей валяяйся, омрачився бо помышлением от младенства, даже и до ныне, никогдаже восхотех сотворити волю Твою святую, но весь от наветующих мя страстей пленився, смех и поругание демонов бых, никакоже во уме помышляяй, яко нестерпимый гнев еже на грешники прещения Твоего, и лежащую геенну огненную. Якоже отсюду во отчаяние впадый, и никакоже в чувстве обращения быв, пуст и наг еже от Твоея дружбы бых. Кий бо вид греха не соделах? Кое дело демонское не содеях? Кое деяние студное и блудное не с преимуществом и тщанием соверших? Ум воспоминаньми плотскими оскверних, тело смешеньми окалях, дух сосложением оскверних, всяк уд окаянныя моея плоти служити и работати грехом возлюбих. И кто прочее не возрыдает мя, окаяннаго? Кто не восплачет мя, осужденнаго? Аз бо един, Владыко, ярость Твою прогневах, аз един гнев Твой на мя разжегох, аз един лукавое пред Тобою сотворих, превозшед и препобедив вся от века грешники, несравненно погрешивый и непрощенно. Но понеже Многомилостивый, Благоутробный еси, Человеколюбче, и ожидаеши человеческаго обращения, се и аз ввергаю себе пред страшное и нестерпимое Твое судище, и якоже пречистым Твоим ногам касаяйся, из глубины души взываю Ти: очисти, Господи, прости, Благопременителю, помилуй немощь мою, приклонися недоумению моему, вонми молению моему и слез моих не премолчи, приими мя, кающагося, и заблуждшаго обрати, обращающагося объими и молящагося прости. Не бо положил еси покаяние праведным, не положил еси прощения не согрешающым, но положил еси покаяние мне, грешному, в нихже в негодование Твое содеях, наг и обнажен пред Тобою предстою, Сердцеведче Господи, исповедаяй моя грехи: не бо могу воззрети и видети высоту Небесную, от тяжести грехов моих сляцаемь. Просвети убо очи сердца моего и даждь ми умиление к покаянию, и сокрушение сердца ко исправлению, да со благою надеждею и истинным уверением, к тамошнему миру пойду, хваля и благословя выну всесвятое имя Твое, Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
1. Внемлите, людие мои, закону моему, приклоните ухо ваше во глаголы уст моих. 2. Отверзу в притчах уста моя, провещаю ганания исперва. 3. Елика слышахом и познахом я, и отцы наши поведаша нам: 4. не утаишася от чад их в род ин, возвешающе хвалы Господни и силы Его, и чудеса Его, яже сотвори. 5. И воздвиже свидение во Иакове, и закон положи во Израили: елика заповеда отцем нашим, сказати я сыновом своим, 6. яко да познает род ин, сынове родящиися, и востанут и поведят я сыновом своим: 7. да положат на Бога упование свое, и не забудут дел Божиих, и заповеди Его взыщут. 8. Да не будут якоже отцы их, род строптив и преогорчеваяй, род иже не исправи сердца своего, и не увери с Богом духа своего. 9. Сынове Ефремли наляцающе и стреляюше луки, возвратишася в день брани: 10. не сохраниша завета Божия, ни в законе Его не восхотеша ходити. 11. И забыша благодеяния Его, и чудеса Его, яже показа им пред отцы их, 12. яже сотвори чудеса в земли Египетстей: на поли Танеосе. 13. Разверзе море, и проведе их, представи воды яко мех. 14. И настави я облаком во дни, и всю нощь просвещением огня. 15. Разверзе камень в пустыни, и напои я яко в бездне мнозе, 16. и изведе воду из камене, и низведе яко реки воды. 17. И приложиша еще согрешати Ему, преогорчиша Вышняго в безводней; 18. и искусиша Бога в сердцах своих, воспросити брашна душам своим. 19. И клеветаша на Бога, и реша: еда возможет Бог уготовати трапезу в пустыни? 20. Понеже порази камень, и потекоша воды, и потоцы наводнишася: еда и хлеб может дати, или уготовати трапезу людем Своим? 21. Сего ради слыша Господь и презре: и огнь возгореся во Иакове, и гнев взыде на Израиля, 22. яко не вероваша Богови, ниже уповаша на спасение Его. 23. И заповеда облаком свыше, и двери небесе отверзе, 24. и одожди им манну ясти, и хлеб небесный даде им. 25. Хлеб ангельский яде человек, брашно посла им до сытости. 26. Воздвиже юг с небесе, и наведе силою Своею лива, 27. и одожди на ня яко прах плоти, и яко песок морский птицы пернаты. 28. И нападоша посреде стана их, окрест жилищ их. 29. И ядоша и насытишася зело, и желание их принесе им. 30. Не лишишася от желания своего: еще брашну сушу во устех их: 31. и гнев Божий взыде на ня, и уби множайшая их, и избранным Израилевым запят. 32. Во всех сих согрешиша еще, и не вероваша чудесем Его. 33. И исчезоша в суете дние их, и лета их со тщанием. 34. Егда убиваше я, тогда взыскаху Его, и обращахуся, и утреневаху к Богу: 35. и помянуша, яко Бог Помощник им есть, и Бог Вышний Избавитель им есть. 36. И возлюбиша Его усты своими, и языком своим солгаша Ему: 37. сердце же их не бе право с Ним, ниже уверишася в завете Его. 38. Тойже есть щедр, и очистит грехи их, и не растлит, и умножит отвратити ярость Свою, и не разжжет всего гнева Своего. 39. И помяну, яко плоть суть, дух ходяй и не обращаяйся. 40. Колькраты преогорчиша Его в пустыни, прогневаша Его в земли безводней? 41. И обратишася, и искусиша Бога, и Святаго Израилева раздражиша, 42. и не помянуша руки Его в день, воньже избави я из руки оскорбляюшаго, 43. якоже положи во Египте знамения своя, и чудеса своя на поли Танеосе, 44. и преложи в кровь реки их, и источники их, яко да не пиют. 45. Посла на ня песия мухи и поядоша я: и жабы, и растли я. 46. И даде рже плоды их, и труды их пругом. 47. Уби градом винограды их, и черничие их сланою, 48. и предаде граду скоты их, и имение их огню. 49. Посла на ня гнев ярости Своея, ярость и гнев и скорбь, послание аггелы лютыми. 50. Путесотвори стезю гневу Своему, и не пощаде от смерти душ их: и скоты их в смерти заключи, 51. и порази всякое первородное в земли Египетстей, начаток всякаго труда их в селениих Хамовых. 52. И воздвиже яко овцы люди Своя, и возведе я яко стадо в пустыни, 53. и настави я на упование, и не убояшася, и враги их покры море. 54. И введе я в гору святыни Своея, гору сию, юже стяжа десница Его. 55. И изгна от лица их языки, и по жребию даде им [землю] ужем жребодаяния, и всели в селениих их колена Израилева. 56. И искусиша и преогорчиша Бога Вышняго, и свидений Его не сохраниша, 57. и отвратишася, и отвергошася, якоже и отцы их, превратишася в лук развращен, 58. и прогневаша Его в холмех своих и во истуканных своих раздражиша Его. 59. Слыша Бог и презре, и уничижи зело Израиля, 60. и отрину скинию Силомскую, селение, еже вселися в человецех. 61. И предаде в плен крепость их, и доброту их в руки врагов, 62. и затвори во оружии люди Своя, и достояние Свое презре. 63. Юношы их пояде огнь, и девы их не осетованы быша; 64. священницы их мечем падоша, и вдовицы их не оплаканы будут. 65. И воста яко спя Господь, яко силен и шумен от вина, 66. и порази враги Своя вспять, поношение вечное даде им. 67. И отрину селение Иосифово, и колено Ефремово не избра, 68. и избра колено Иудово, гору Сионю, юже возлюби, 69. и созда яко единорога святилище Свое, на земли основа и в век. 70. И избра Давида раба Своего, и восприят его от стад овчих. 71. От доилиц поят его пасти Иакова раба Своего и Израиля достояние Свое. 72. И упасе я в незлобии сердца своего, и в разумех руку своею наставил я есть. Слава:
1. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих. 2. Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке. 3. Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, 4. Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио. 5. Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој; 6. Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци 7. Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе; 8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим. 9. Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој. 10. Не сачуваше завјета Божијега, и по закону Његову не хтјеше ходити. 11. Заборавише дјела Његова, и чудеса, која им је показао, 12. Како пред оцима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану; 13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; 14. И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем; 15. Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане; 16. Изводи потоке из камена, и води воду ријекама. 17. Али они још једнако гријешише Њему, и гњевише Вишњега у пустињи. 18. И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, 19. И викаше на Бога, и рекоше: „може ли Бог зготовити трпезу у пустињи? 20. Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?" 21. Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља. 22. Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову. 23. Тада заповиједи облацима одозго, и отвори врата небеска, 24. И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им. 25. Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости. 26. Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; 27. И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим; 28. Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех. 29. И наједоше се и даде им што су жељели. 30. Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем, 31. Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби. 32. Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима Његовијем. 33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. 34. Кад их убијаше, онда притјецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога; 35. И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи избавитељ њихов. 36. Ласкаху Му устима својима, и језиком својим лагаху Му. 37. А срце њихово не бјеше Њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету Његову. 38. Али Он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев Свој, и не подизаше све јарости Своје. 39. Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се. 40. Колико Га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи! 41. Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише. 42. Не сјећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље, 43. У који учини у Мисиру знаке Своје и чудеса Своја на пољу Соану; 44. И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. 45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. 46. Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. 47. Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. 48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. 49. Посла на њих огњени гњев Свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела. 50. Равни стазу гњеву Својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору. 51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем. 52. И поведе народ Свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. 53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. 54. И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова. 55. Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева. 56. Али они кушаше и срдише Бога Вишњега и уредаба Његовијех не сачуваше. 57. Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. 58. Увриједише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га. 59. Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома. 60. Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима. 61. И оправи у ропство славу Своју и красоту Своју у руке непријатељеве. 62. И предаде мачу народ Свој, и на достојање своје запламтје се. 63. Младиће Његове једе огањ, и дјевојкама Његовијем не пјеваше сватовских пјесама; 64. Свештеници Његови падаше од мача, и удовице Његове не плакаше. 65. Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. 66. И поби непријатеље Своје с леђа, вјечној срамоти предаде их. 67. И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра. 68. Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која Му омиље. 69. И сагради светињу Своју као горње Своје станове, и као земљу утврди је довијека. 70. И изабра Давида слугу Својега, и узе га од торова овчијих, 71. И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и насљедство Његово, Израиља. 72. И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама. Слава:
Псалом Асафу, 78.
1. Боже, приидоша языцы в достояние Твое, оскверниша храм святый Твой, положиша Иерусалим яко овощное хранилище, 2. положиша трупия раб Твоих брашно птицам небесным, плоти преподобных Твоих зверем земным. 3. Пролияша кровь их яко воду окрест Иерусалима, и не бе погребаяй. 4. Быхом поношение соседом нашым, подражнение и поругание сущым окрест нас. 5. Доколе, Господи, прогневаешися до конца? Разжжется яко огнь рвение Твое? 6. Пролей гнев Твой на языки не знающыя Тебе, и на царствия, яже имене Твоего не призваша, 7. яко поядоша Иакова, и место его опустошиша. 8. Не помяни наших беззаконий первых: скоро да предварят ны щедроты Твоя, Господи, яко обнищахом зело. 9. Помози нам, Боже, Спасителю наш, славы ради имене Твоего, Господи, избави ны, и очисти грехи нашя имене ради Твоего. 10. Да не когда рекут языцы, где есть Бог их? И да увестся во языцех пред очима нашима отмщение крове раб Твоих пролитыя. 11. Да внидет пред Тя воздыхание окованных, по величию мышцы Твоея снабди сыны умерщвленных. 12. Воздаждь соседом нашым седмерицею в недро их поношение их, имже поносиша Тя, Господи. 13. Мы же, людие Твои и овцы пажити Твоея, исповемыся Тебе, Боже, во век, в род и род возвестим хвалу Твою.
1. Боже! незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине. 2. Трупље слугу Твојих дадоше тицама небескијем да их једу, тијела светаца Твојих звијерима земаљским. 3. Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе. 4. Постадосмо подсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас. 5. Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост Твоја горјети као огањ? 6. Излиј гњев Свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу Твојега имена. 7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише. 8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем Својим, јер смо веома олошали. 9. Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена Својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена Својега. 10. Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слугу Твојих! 11. Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице Своје сачувај намијењене смрти. 12. Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим Те ружише, Господе! 13. А ми народ Твој и овце паше Твоје довијека ћемо Тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу Твоју.
В конец, о изменшихся, свидение Асафу, псалом 79.
1. Пасый Израиля вонми: наставляяй яко овча Иосифа, седяй на Херувимех, явися, 2. пред Ефремом и Beниамином и Манассием, воздвигни силу Твою, и прииди во еже спасти нас. 3. Боже, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся. 4. Господи Боже сил, доколе гневаешися на молитву раб Твоих? 5. Напитаеши нас хлебом слезным, и напоиши нас слезами в меру. 6. Положил еси нас в пререкание соседом нашым, и врази наши подражниша ны. 7. Господи Боже сил, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся. 8. Виноград из Египта принесл еси, изгнал еси языки, и насадил еси и. 9. Путесотворил еси пред ним, и насадил еси корения его, и исполни землю. 10. Покры горы сень его, и ветвия его кедры Божия; 11. простре розги его до моря, и даже до рек отрасли его. 12. Вскую низложил еси оплот его, и объимают и вси мимоходящии путем? 13. Озоба и вепрь от дубравы, и уединенный дивий пояде и. 14. Боже сил, обратися убо, и призри с Небесе и виждь, и посети виноград сей, 15. и соверши и, егоже насади десница Твоя, и на сына человеческаго, егоже укрепил еси Себе. 16. Пожжен огнем и раскопан, от запрещения лица Твоего погибнут. 17. Да будет рука Твоя на мужа десницы Твоея, и на сына человеческаго, егоже укрепил еси Себе, 18. и не отступим от Тебе; оживиши ны, и имя Твое призовем. 19. Господи Боже сил, обрати ны, и просвети лице Твое, и спасемся.
1. Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се! 2. Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост Своју, и ходи да нам поможеш. 3. Боже! поврати нас, нека засија лице Твоје да се спасемо! 4. Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад Те моли народ твој? 5. Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером. 6. Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом. 7. Боже над војскама! поврати нас, нека засија лице твоје да се спасемо! 8. Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га. 9. Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу. 10. Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији. 11. Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке. 12. Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође? 13. Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га. 14. Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај, 15. Сад онај, који је посадила десница Твоја, и сина којега си укријепио Себи! 16. Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа Твојега пропаде. 17. Нека буде рука Твоја над човјеком деснице Твоје, над сином човјечијим којега си утврдио Себи! 18. И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо. 19. Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засија лице Твоје, да се спасемо!
В конец, о точилех, псалом Асафу, 80.
1. Радуйтеся Богу, Помощнику нашему, воскликните Богу Иаковлю, 2. приимите псалом и дадите тимпан, псалтирь красен с гусльми, 3. вострубите в новомесячии трубою, во благознаменитый день праздника вашего, 4. яко повеление Израилеви есть, и судьба Богу Иаковлю. 5. Свидение во Иосифе положи е, внегда изыти ему от земли Египетския, языка егоже не ведяше услыша. 6. Отъят от бремене хребет его, руце его в коши поработасте. 7. В скорби призвал Мя еси, и избавих тя, услышах тя в тайне бурне, искусих тя на воде пререкания. 8. Слышите, людие Мои, и засвидетельствую вам, Израилю, аще послушаеши Мене. 9. Не будет тебе бог нов , ниже поклонишися богу чуждему. 10. Аз бо есмь Господь Бог твой, Изведый тя от земли Египетския, разшири уста твоя, и исполню я. 11. И не послушаша людие Мои гласа Моего, и Израиль не внят Ми: 12. и отпустих я по начинанием сердец их, пойдут в начинаниих своих. 13. Аще быша людие Мои послушали Мене, Израиль аще бы в пути Моя ходил, 14. ни о чесом же убо враги его смирил бых, и на оскорбляюшыя их возложил бых руку Мою. 15. Врази Господни солгаша ему, и будет время их в век. 16. И напита их от тука пшенична, и от камене меда насыти их. Слава:
1. Радујте се Богу, Који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву. 2. Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром. 3. Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега. 4. Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева. 5. За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух: 6. "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица. 7. У невољи си Ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те. 8. Слушај, народе Мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би Ме послушао: 9. Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати. 10. Ја сам Господ, Бог твој, Који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и Ја ћу их напунити. 11. Али не послуша народ Мој гласа Мојега, Израиљ не мари за Ме. 12. И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима. 13. О кад би народ Мој слушао Мене, и синови Израиљеви ходили путевима Мојим! 14. Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју; 15. Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека; 16. Најбољом бих пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио њих." Слава:
Псалом Асафу, 81.
1. Бог ста в сонме богов, посреде же боги разсудит. 2. Доколе судите неправду, и лица грешников приемлете? 3. Судите сиру и убогу, смирена и нища оправдайте. 4. Измите нища и убога, из руки грешничи избавите его. 5. Не познаша, ниже уразумеша, во тьме ходят: да подвижатся вся основания земли. 6. Аз рех: бози есте, и сынове Вышняго вси. 7. Вы же яко человецы умираете, и яко един от князей падаете. 8. Воскресни, Боже, суди земли: яко Ты наследиши во всех языцех.
1. Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд: 2. "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко? 3. Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте. 4. Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте. 5. Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи. 6. Рекох: богови сте, и синови Вишњега сви. 7. Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете." 8. Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по нашљедству сви народи.
Песнь псалма Асафу, 82.
1. Боже, кто уподобится Тебе? Не премолчи ниже укроти, Боже. 2. Яко се врази Твои возшумеша, и ненавидяшии Тя воздвигоша главу. 3. На люди Твоя лукавноваша волею, и совешаша на святыя Твоя. 4. Реша: приидите и потребим я от язык, и не помянется имя Израилево ктому. 5. Яко совещаша единомышлением вкупе, на Тя завет завещаша: 6. селения Идумейска, и Исмаилите, Моав и Агаряне: 7. Гевал и Аммон и Амалик, иноплеменницы с живущими в Тире, 8. ибо и Ассур прииде с ними, быша в заступление сыновом Лотовым. 9. Сотвори им яко Мадиаму и Сисаре, яко Иавиму в потоце Киссове. 10. Потребишася во Аендоре, быша яко гной земный. 11. Положи князи их, яко Орива и Зива, и Зевеа и Салмана, вся князи их, 12. иже реша: да наследим себе святилише Божие. 13. Боже мой, положи я яко коло, яко трость пред лицем ветра. 14. Яко огнь попаляяй дубравы, яко пламень пожигаяй горы, 15. тако поженеши я бурею Твоею, и гневом Твоим смятеши я. 16. Исполни лица их безчестия, и взыщут имене Твоего, Господи. 17. Да постыдятся и смятутся в век века, и посрамятся и погибнут. 18. И да познают, яко имя Тебе Господь, Ты Един Вышний по всей земли.
1. Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже! 2. Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу. 3. По народ Твој зло наумише, и договарају се на избране Твоје. 4. Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево. 5. Сложно присташе и супрот Теби вјеру ухватише: 6. Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени, 7. Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима; 8. И Асур удруже се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем. 9. Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону, 10. Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу. 11. Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом. 12. Јер говоре: освојимо насеља Божија. 13. Боже мој! заповиједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром. 14. Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе, 15. Тако их погнај буром Својом и вихором Својим смети их. 16. Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе! 17. Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину! 18. И нека знаду да си Ти, Којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.
В конец, о точилех, сыном Кореовым, псалом 83.
1. Коль возлюбленна селения Твоя, Господи сил! 2. Желает и скончавается душа моя во дворы Господни, сердце мое и плоть моя возрадовастася о Бозе живе. 3. Ибо птица обрете себе храмину, и горлица гнездо себе, идеже положит птенцы своя, олтари Твоя, Господи сил, Царю мой и Боже мой. 4. Блажени живущии в дому Твоем, в веки веков восхвалят Тя. 5. Блажен муж, емуже есть заступление его у Тебе; восхождения в сердце своем положи, 6. во юдоль плачевную, в место еже положи, ибо благословение даст законополагаяй. 7. Пойдут от силы в силу: явится Бог богов в Сионе. 8. Господи Боже сил, услыши молитву мою, внуши, Боже Иаковль. 9. Защитниче наш, виждь, Боже, и призри на лице христа Твоего. 10. Яко лучше день един во дворех Твоих паче тысящ: изволих приметатися в дому Бога моего паче, неже жити ми в селениих грешничих. 11. Яко милость и истину любит Господь, Бог благодать и славу даст, Господь не лишит благих, ходящих незлобием. 12. Господи Боже сил, блажен человек уповаяй на Тя.
1. Како су мили станови твоји, Господе над силама! 2. Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу Живоме. 3. И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, Царе мој и Боже мој! 4. Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка. 5. Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји! 6. Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима. 7. Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону. 8. Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев! 9. Боже, Браничу наш! сагни се и види лице помазаника Својега! 10. Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким. 11. Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра. 12. Господе над силама! благо човјеку, који се у Те узда!
В конец, сыном Кореовым, псалом 84.
1. Благоволил еси, Господи, землю Твою возвратил еси плен Иаковль: 2. оставил еси беззакония людей Твоих, покрыл еси вся грехи их. 3. Укротил еси весь гнев Твой, возвратился еси от гнева ярости Твоея. 4. Возврати нас, Боже спасений наших, и отврати ярость Твою от нас. 5. Еда во веки прогневаешися на ны? Или простреши гнев Твой от рода в род? 6. Боже, Ты обращься оживиши ны, и людие Твои возвеселятся о Тебе. 7. Яви нам, Господи, милость Твою, и спасение Твое даждь нам. 8. Услышу, что речет о мне Господь Бог: яко речет мир на люди Своя, и на преподобныя Своя, и на обращающыя сердца к Нему. 9. Обаче близ боящихся Его спасение Его, вселити славу в землю нашу. 10. Милость и истина сретостеся, правда и мир облобызастася. 11. Истина от земли возсияя и правда с Небесе приниче, ибо 12. Господь даст благость, и земля наша даст плод свой. 13. Правда пред Ним предъидет, и положит в путь стопы своя. Слава:
1. Смиловао си се, Господе, на земљу Своју, повратио си робље Јаковљево. 2. Простио си неправду народу Својему, покрио си све гријехе његове. 3. Уставио си сву јарост Своју, ублажио жестину гњева Својега. 4. Поврати нас, Боже Спаситељу наш, прекини срдњу Своју на нас. 5. Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев Свој од кољена на кољено? 6. Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ Твој радовао о Теби? 7. Покажи нам, Господе, милост Своју, и помоћ Своју дај нам. 8. Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу Својему и свецима Својим, и онима који се обраћају срцем к Њему. 9. Да, близу је онијех који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој! 10. Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се. 11. Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути. 12. И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој. 13. Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе Своје. Слава:
По 11-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 7: Имущи, душе моя, врачевство покаяния, приступи слезящи, воздыханием вопиющи: Врачу душ и телес, свободи мя, Человеколюбче, от многих согрешений, сопричти мя блуднице, и разбойнику, и мытарю, и даруй ми, Боже, беззаконий моих прощение, и спаси мя.
Слава: Мытареву покаянию не поревновах, и блудницы слез не стяжах: недоумеюся бо от ослепления о таковом исправлении, но Твоим благоутробием спаси мя, Христе Боже, яко Человеколюбец.
И ныне: Богородице Дево Нескверная, Сына Твоего моли с горними силами, прощение прегрешений нам прежде конца даровати и велию милость.
Господи, помилуй (40) и молитва: Возсияй в сердцах наших, Человеколюбче Господи, Твоего Боговедения нетленный свет, и мысленная наша отверзи очи, во евангельских Твоих проповеданий разумение, вложи в нас и блаженных Твоих заповедей страх, да плотския похоти вся поправше, духовное жительство проидем, вся, яже ко благоугождению Твоему и мудрствующе и деюще. Ты бо еси просвещение душ и телес наших, Христе Боже, и Тебе славу возсылаем, со Безначальным Твоим Отцем и Всесвятым, и Благим, и Животворящим Твоим Духом, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
1. Приклони, Господи, ухо Твое, и услыши мя, яко нищ и убог есмь аз. 2. Сохрани душу мою, яко преподобен есмь: спаси раба Твоего, Боже мой, уповающаго на Тя. 3. Помилуй мя, Господи, яко к Тебе воззову весь день. 4. Возвесели душу раба Твоего, яко к Тебе взях душу мою. 5. Яко Ты, Господи, Благ и Кроток, и Многомилостив всем призывающым Тя. 6. Внуши, Господи, молитву мою, и вонми гласу моления моего. 7. В день скорби моея воззвах к Тебе, яко услышал мя еси. 8. Несть подобен Тебе, в бозех, Господи, и несть по делом Твоим. 9. Вси языцы, елики сотворил еси, приидут, и поклонятся пред Тобою, Господи, и прославят имя Твое, 10. яко Велий еси Ты, и творяй чудеса, Ты еси Бог Един. 11. Настави мя, Господи, на путь Твой, и пойду во истине Твоей; да возвеселится сердце мое боятися имене Твоего. 12. Исповемся Тебе, Господи Боже мой, всем сердцем моим, и прославлю имя Твое в век: 13. яко милость Твоя велия на мне, и избавил еси душу мою от ада преисподнейшаго. 14. Боже, законопреступницы восташа на мя, и сонм державных взыскаша душу мою, и не предложиша Тебе пред собою. 15. И Ты, Господи Боже мой, Щедрый и Милостивый, Долготерпеливый, и Многомилостивый и Истинный, 16. призри на мя и помилуй мя, даждь державу Твою отроку Твоему, и спаси сына рабы Твоея. 17. Сотвори со мною знамение во благо, и да видят ненавидящии мя, и постыдятся, яко Ты, Господи, помогл ми и утешил мя еси.
1. Пригни, Господе! ухо Своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. 2. Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу Својега, Боже мој, који се у Те узда. 3. Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем вас дан. 4. Овесели душу слуге Својега, јер к Теби, Господе, подижем душу своју. 5. Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу. 6. Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега. 7. У дан туге своје призивљем Те, јер ћеш ме услишити. 8. Нема међу боговима таквога какав си Ти, Господе, и нема дјела таквијех каква су Твоја. 9. Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. 10. Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог. 11. Покажи ми, Господе, пут Свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена Твојега. 12. Славићу Те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име Твоје довијека. 13. Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега. 14. Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилничка тражи душу моју, и немају Тебе пред собом. 15. Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином, 16. Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу Своју слуги Својему, и помози сину слушкиње своје; 17. Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми Ти, Господе, помогао и утјешио ме.
Сыном Кореовым, псалом песни, 86.
1. Основания его на горах святых; 2. любит Господь врата Сионя паче всех селений Иаковлих. 3. Преславная глаголашася о тебе, граде Божий. 4. Помяну Раав и Вавилона ведущым мя, и се иноплеменницы, и Тир, и людие Ефиопстии, сии быша тамо. 5. Мати Сион речет: человек, и человек родися в нем, и Той основа и Вышний. 6. Господь повесть в писании людей, и князей сих бывших в нем. 7. Яко веселящихся всех жилище в тебе.
1. Што је сам основао на горама светијем, 2. Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех, 3. Славно казују за тебе, граде Божји! 4. "Међу оне, који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле, и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили." 5. О Сиону ће се говорити: тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га. 6. Господ ће у пријепису народа завикати: овај се родио у њему. 7. И који пјевају и веселе се, сви су извори моји у Теби.
Песнь псалма сыном Кореовым, в конец, о Маелефе еже отвещати, разума Еману Израильтянину, 87.
1. Господи Боже спасения моего, во дни воззвах, и в нощи пред Тобою. 2. Да внидет пред Тя молитва моя: приклони ухо Твое к молению моему, 3. яко исполнися зол душа моя, и живот мой аду приближися. 4. Привменен бых с низходящими в ров, бых яко человек без помоши, 5. в мертвых свободь, яко язвеннии спяшии во гробе, ихже не помянул еси ктому, и тии от руки Твоея отриновени быша. 6. Положиша мя в рове преисподнем, в темных и сени смертней. 7. На мне утвердися ярость Твоя, и вся волны Твоя навел еси на мя. 8. Удалил еси знаемых моих от мене, положиша мя мерзость себе: предан бых и не исхождах. 9. Очи мои изнемогосте от нищеты, воззвах к Тебе, Господи, весь день, воздех к Тебе руце мои. 10. Еда мертвыми твориши чудеса? Или врачеве воскресят, и исповедятся Тебе? 11. Еда повесть кто во гробе милость Твою, и истину Твою в погибели? 12. Еда познана будут во тме чудеса Твоя, и правда Твоя в земли забвенней? 13. И аз к Тебе, Господи, воззвах и утро молитва моя предварит Тя. 14. Вскую, Господи, отрееши душу мою, отвращаеши лице Твое от мене? 15. Нищ есмь аз, и в трудех от юности моея; вознес же ся, смирихся, и изнемогох. 16. На мне преидоша гневи Твои, устрашения Твоя возмутиша мя, 16. обыдоша мя яко вода, весь день одержаша мя вкупе. 17. Удалил еси от мене друга и искренняго, и знаемых моих от страстей. Слава:
1. Господе Боже, Спаситељу мој дању вичем и ноћу пред Тобом. 2. Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему; 3. Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. 4. Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе, 5. Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке Твоје далеко. 6. Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. 7. Отежа ми гњев Твој, и свима валима својим удараш ме. 8. Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи. 9. Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к Теби руке своје. 10. Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и Тебе славити? 11. Еда ли ће се у гробу приповиједати милост Твоја, и истина Твоја у трухљењу? 12. Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју гдје се све заборавља? 13. Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те. 14. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице Своје од мене? 15. Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам. 16. Гњев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме. 17. Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда. 18. Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак. Слава:
Разума Ефама Израильтянина, псалом 88.
1. Милости Твоя, Господи, во век воспою, в род и род возвещу истину Твою усты моими. 2. Зане рекл еси: в век милость созиждется, на Небесех уготовится истина Твоя. 3. Завещах завет избранным Моим, кляхся Давиду рабу Моему: 4. до века уготоваю семя твое, и созижду в род и род престол твой. 5. Исповедят Небеса чудеса Твоя, Господи, ибо истину Твою в церкви святых. 6. Яко кто во облацех уравнится Господеви? Уподобится Господеви в сынех Божиих? 7. Бог прославляемь в совете святых, Велий и Страшен есть над всеми окрестными Его. 8. Господи Боже сил, кто подобен Тебе? Силен еси, Господи, и истина Твоя окрест Тебе. 9. Ты владычествуеши державою морскою: возмущение же волн его Ты укрочаеши. 10. Ты смирил еси яко язвена гордаго, мышцею силы Твоея расточил еси враги Твоя. 11. Твоя суть небеса, и Твоя есть земля, вселенную и исполнения ея Ты основал еси. 12. Север и море Ты создал еси, Фавор и Ермон о имени Твоем возрадуетася. 13. Твоя мышца с силою: да укрепится рука Твоя, и вознесется десница Твоя. 14. Правда и судьба уготование Престола Твоего: милость и истина предъидете пред лицем Твоим. 15. Блажени людие ведущии воскликновение: Господи, во свете лица Твоего пойдут, 16. и о имене Твоем возрадуются весь день, и правдою Твоею вознесутся. 17. Яко похвала силы их Ты еси, и во благоволении Твоем вознесется рог наш. 18. Яко Господне есть заступление, и Святаго Израилева Царя нашего. 19. Тогда глаголал еси в видении сыновом Твоим, и рекл еси: положих помошь на сильнаго, вознесох избраннаго от людей Моих, 20. обретох Давида раба Moero, елеем святым Моим помазах его. 21. Ибо рука Моя заступит его, и мышца Моя укрепит его, 22. ничтоже успеет враг на него, и сын беззакония не приложит озлобити его: 23. и ссеку от лица его враги его, и ненавидящыя его побежду. 24. И истина Моя и милость Моя с ним, и о имени Моем вознесется рог его, 25. и положу на мори руку его, и на реках десницу его. 26. Той призовет Мя: Отец мой еси Ты, Бог мой и Заступник спасения моего. 27. И Аз первенца положу его, высока паче царей земных: 28. в век сохраню ему милость Мою, и завет Мой верен ему, 29. и положу в век века семя его, и престол его яко дние неба. 30. Аще оставят сынове его закон Мой, и в судьбах Моих не пойдут, 31. аще оправдания Моя осквернят, и заповедей Моих не сохранят, 32. посещу жезлом беззакония их, и ранами неправды их, 33. милость же Мою не разорю от них, ни преврежду во истине 34. Моей, ниже оскверню завета Моего, и исходящих от уст Моих не отвергуся. 35. Единою кляхся о святем Моем, аще Давиду солжу? 36. Семя его во век пребудет, и престол его, яко солнце предо Мною, 37. и яко луна совершена в век, и Свидетель на Небеси верен. 38. Ты же отринул еси и уничижил, негодовал еси помазаннаго Твоего, 39. разорил еси завет раба Твоего, осквернил еси на земли святыню его: 40. разорил еси вся оплоты его, положил еси твердая его страх. 41. Расхищаху его вси мимоходящии путем, бысть поношение соседом своим. 42. Возвысил еси десницу стужающих ему, возвеселил еси вся враги его: 43. отвратил еси помощь меча его, и не заступил еси его во брани. 44. Разорил еси от очищения его, престол его на землю повергл еси, 45. умалил еси дни времене его, облиял еси его студом. 46. Доколе, Господи, отвращаешися в конец? Разжжется яко огнь гнев Твой? 47. Помяни, кий мой состав, еда бо всуе создал еси вся сыны человеческия? 48. Кто есть человек, иже поживет и не узрит смерти, избавит душу свою из руки адовы? 49. Где суть милости Твоя древния, Господи, имиже клялся еси Давиду во истине Твоей? 50. Помяни, Господи, поношение раб Твоих, еже удержах в недре моем многих язык, 51. имже поносиша врази Твои, Господи, имже поносиша изменению христа Твоего. 52. Благословен Господь во век, буди, буди. Слава:
1. Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољења на кољено јављаћу истину Твоју устима својима. 2. Јер знам да је занавијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину Своју, рекавши: 3. "Учиних завјет с изабраним Својим, заклех се Давиду, слуги Својему: 4. Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена. 5. Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех. 6. Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? 7. Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око Њега. 8. Господе, Боже над војскама! ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе. 9. Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш. 10. Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје. 11. Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и што је год у њој. 12. Сјевер и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује. 13. Твоја је мишица крјепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја. 14. Благост је и правда подножје пријестолу Твојему, милост и истина иде пред лицем Твојим. 15. Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица Твојега они ходе; 16. Именом се Твојим радују вас дан, и правдом Твојом узвишују се. 17. Јер си Ти Красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш. 18. Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш. 19. Тада си говорио у утвари вјернима Својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих изабранога Својега из народа. 20. Нађох Давида слугу Својега, светим уљем Својим помазах га. 21. Рука ће Моја бити једнако с њим, и мишица Моја кријепиће га. 22. Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. 23. Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. 24. Истина је Моја и милост Моја с њим; и у Моје име узвисиће се рог његов. 25. Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову. 26. Он ће Ме звати: ти си Отац мој, Бог мој и Град спасења мојега. 27. И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. 28. Довијека ћу му хранити милост Своју, и завјет је Мој с њим вјеран. 29. Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске. 30. Ако синови његови оставе закон Мој, и не узиду у заповијестима Мојим; 31. Ако погазе уредбе Моје, и заповијести Мојих не сачувају, 32. Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; 33. Али милости Своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином Својом; 34. Нећу погазити завјета Својега, и што је изашло из уста Мојих нећу порећи. 35. Једном се заклех светошћу Својом; зар да слажем Давиду? 36. Сјеме ће његово трајати дoвијека, и пријесто његов као сунце преда Мном; 37. Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима." 38. А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника Својега; 39. Занемарио си завјет са слугом Својим, бацио си на земљу вијенац његов. 40. Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. 41. Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех. 42. Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове. 43. Завратио си острице мача његова, и нијеси га укријепио у боју; 44. Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу; 45. Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту. 46. Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев Твој? 47. Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове? 48. Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех? 49. Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином Својом. 50. Опомени се, Господе, пријекора слуга Својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа, 51. Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твојега. 52. Благословен Господ увијек! Амин, амин. Слава:
Молитва Моисеа человека Божия, 89.
1. Господи, прибежище был еси нам в род и род. 2. Прежде даже горам не быти и создатися земли и вселенней, и от века и до века Ты еси. 3. Не отврати человека во смирение, и рекл еси: обратитеся, сынове человечестии. 4. Яко тысяща лет пред очима Твоима, Господи, яко день вчерашний, иже мимоиде, и стража нощная. 5. Уничижения их лета будут. Утро яко трава мимоидет, 6. утро процветет и прейдет: на вечер отпадет ожестеет и изсхнет. 7. Яко исчезохом гневом Твоим, и яростию Твоею смутихомся. Положил еси беззакония наша пред Тобою: век наш в просвещение лица Твоего. 8.Яко вси дние наши оскудеша, и гневом Твоим исчезохом, 9. лета наша яко паучина поучахуся. 10. Дние лет наших, в нихже седмьдесят лет, аще же в силах, осмьдесят лет, и множае их труд и болезнь: яко прииде кротость на ны, и накажемся. 11. Кто весть державу гнева Твоего, и от страха Твоего, ярость Твою исчести? 12. Десницу Твою тако скажи ми, и окованныя сердцем в мудрости. 13. Обратися, Господи, доколе? И умолен буди на рабы Твоя. 14. Исполнихомся заутра милости Твоея, Господи, и возрадовахомся, и возвеселихомся, во вся дни нашя возвеселихомся, 15. за дни в няже смирил ны еси, лета в няже видехом злая. 16. И призри на рабы Твоя, и на дела Твоя, и настави сыны их. 17. И буди светлость Господа Бога нашего на нас, и дела рук наших исправи на нас, и дело рук наших исправи.
1. Господе! Ти си нам уточиште од кољена до кољена. 2. Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека и до вијека Ти си Бог. 3. Ти повраћаш човјека у трулеж, и говориш: вратите се синови људски! 4. Јер је тисућа година пред очима Твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. 5. Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, 6. Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши. 7. Јер нас нестаје од гњева Твојега, и од јарости Твоје у сметњи смо. 8. Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица Својега. 9. Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас. 10. Дâнâ година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо. 11. Ко зна силу гњева Твојега и Твоју јарост, да би те се као што треба бојао? 12. Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро. 13. Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге Своје. 14. Ујутру нас насити доброте Своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. 15. Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. 16. Нека се покаже на слугама Твојим дјело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховијем. 17. Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.
Хвала песни Давидовы, не надписан у еврей, 90.
1. Живый в помощи Вышняго, в крове Бога Небеснаго водворится. 2. Речет Господеви: Заступник мой еси и Прибежище мое, Бог мой, и уповаю на Него. 3. Яко Той избавит тя от сети ловчи, и от словесе мятежна, 4. плещма Своима осенит тя, и под криле Его надеешися: оружием обыдет тя истина Его. 5. Не убоишися от страха нощнаго, от стрелы летящия во дни, 6.от вещи во тме преходяшия, от сряща, и беса полуденнаго. 7. Падет от страны твоея тысяща, и тма одесную тебе, к тебе же не приближится, 8. обаче очима твоима смотриши, и воздаяние грешников узриши. 9. Яко Ты, Господи, упование мое, Вышняго положил еси прибежище твое. 10. Не приидет к тебе зло, и рана не приближится телеси твоему, 11. яко Ангелом Своим заповесть о тебе, сохранити тя во всех путех твоих. 12. На руках возмут тя, да не когда преткнеши о камень ногу твою, 13. на аспида и василиска наступиши, и попереши льва и змия. 14. Яко на Мя упова, и избавлю и: покрыю и, яко позна имя Мое. 15. Воззовет ко Мне, и услышу его: с ним есмь в скорби, изму его, и прославлю его, 16. долготою дней исполню его, и явлю ему спасение Мое. Слава:
1. Који живи у заклону Вишњега, у сјену Свемогућега почива. 2. Говори Господу: Ти си Уточиште моје и Бранич мој, Бог мој, у Којега се уздам. 3. Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора; 4. Перјем Својим осјениће те, и под крилима Његовијем заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда. 5. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању, 6. Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. 7. Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. 8. Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима. 9. Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште. 10. Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје. 11. Јер анђелима Својим заповиједа за тебе да те чувају по свиjeм путовима твојим. 12. На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом. 13. На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. 14. „Кад Ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име Моје. 15. Зазваће Ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га. 16. Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење Своје."
По 12-й кафисме, Трисвятое.
Таже тропари, глас 7: Блудницы слезы и Петровы приемый, Господи, и мытаря оправдавый из глубины воздохнувша, и мене во умилении припадающа ущедри, Спасе, и помилуй мя.
И ныне: Мати света Благословенная Богородице, молися Христу Богу совозсияти утро, и велию милость душам нашым.
Господи, помилуй (40) и молитва: Господи Боже мой, Един Благий и Человеколюбивый, Един Милостивый и Кроткий, Един Истинный и Праведный, Един Щедрый и Милостивый Боже наш: да приидет сила.Твоя на мя, грешнаго и непотребнаго раба Твоего, и да укрепит мой храм Евангелием Божественнаго учения Твоего, Владыко и Человеколюбче, Любоблаже, Любоблагоутробне, просвети моя утробы и вся уды Твоею волею. Очисти мя от всякия злобы и греха: соблюди мя нескверна и непорочна от всякаго наития и действа диавола, и даруй ми по Твоей благости, Твоя разумети, Твоя мудрствовати, и в Твоих хотениих жити, Твоего страха страшитися, еже творити Тебе благоугодная до последняго моего издыхания, яко да по неисповедимой Твоей милости соблюдеши мое тело и душу, ум же и мысли, не искушен всякия сопротиволежащия сети храм. Господи мой, Господи, покрый мя Твоим благоутробием, и не остави мя, грешнаго, и нечистаго, и недостойнаго раба Твоего: яко Ты еси Защититель мой, Господи, и о Тебе пение мое выну, и Тебе славу возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, ныне и присно, и во веки веков, аминь.
1. Благо есть исповедатися Господеви, и пети имени Твоему, Вышний: 2. возвещати заутра милость Твою и истину Твою на всяку нощь, 3. в десятоструннем псалтири с песнию в гуслех. 4. Яко возвеселил мя еси, Господи, в творении Твоем, и в делех руку Твоею возрадуюся. 5. Яко возвеличишася дела Твоя, Господи, зело углубишася помышления Твоя. 6. Муж безумен не познает, и неразумив не разумеет сих. 7. Внегда прозябоша грешницы яко трава, и проникоша вси делающии беззаконие, и яко да потребятся в век века. 8. Ты же Вышний во век, Господи. 9. Яко се врази Твои, Господи, яко се врази Твои погибнут, и разыдутся вси делающии беззаконие. 10. И вознесется яко единорога рог мой, и старость моя в елеи мастите. 11. И воззре око мое на враги моя, и востающыя на мя лукавнующыя услышит ухо мое. 12. Праведник яко финикс процветет, яко кедр, иже в Ливане, умножится. 13. Насаждени в дому Господни, во дворех Бога нашего процветут, 14. еще умножатся в старости мастите, и благоприемлюще будут. 15. Да возвестят, яко прав Господь Бог наш, и несть неправды в Нем.
1. Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену Твојему, Вишњи, 2. Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу, 3. Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле! 4. Јер си ме развеселиo, Господе, дјелима својим, с дјела руку Твојих радујем се. 5. Како су велика дјела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје. 6. Безумник не зна, и незналица не разумије тога. 7. Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека. 8. А Ти си, Господе, висок увијек. 9. Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње; 10. А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем. 11. И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје. 12. Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се. 13. Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега; 14. Родни су и у старости, једри и зелени, 15. Јављајући да је праведан Господ, Бранич мој, и да нема у Њему неправде.
В день предсубботный, внегда населися земля, хвала песни Давиду, 92.
1. Господь воцарися, в лепоту облечеся: облечеся Господь в силу и препоясася, ибо утверди вселенную, яже не подвижится. 2. Готов Престол Твой оттоле: от века Ты еси. 3. Воздвигоша реки, Господи, воздвигоша реки гласы своя. 4. Возмут реки сотрения своя, от гласов вод многих. Дивны высоты морския, дивен в высоких Господь. 5. Свидения Твоя уверишася зело, дому Твоему подобает святыня, Господи, в долготу дний.
1. Господ царује. Обукао се у величанство, обукао сe Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се помјерити. 2. Пријесто Твој стоји од искона; од вијека Ти си. 3. Подижу ријеке, Господе, подижу ријеке глас свој, подижу ријеке вале своје: 4. Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ. 5. Свједочанства су Твоја веома тврда; дому Твојему припада светлост, Господе, на дуго вријеме.
Псалом Давиду, в четвертый субботы, 93.
1. Бог отмщений Господь, Бог отмщений не обинулся есть. 2.Вознесися судяй земли, воздаждь воздаяние гордым. 3. Доколе грешницы, Господи, доколе грешницы восхвалятся? 4. Провещают и возглаголют неправду, возглаголют вси делающии беззаконие? 5. Люди Твоя, Господи, смириша и достояние Твое озлобиша. 6. Вдовицу и сира умориша и пришельца убиша, 7. и реша: не узрит Господь, ниже уразумеет Бог Иаковль. 8. Разумейте же безумнии в людех и буии некогда умудритеся. 9. Насаждей ухо, не слышит ли? Или создавый око, не сматряет ли? 10. Наказуяй языки, не обличит ли, учай человека разуму? 11. Господь весть помышления человеческая, яко суть суетна. 12. Блажен человек, егоже аще накажеши, Господи, и от закона Твоего научиши его, 13. укротити его от дней лютых, дондеже изрыется грешному яма. 14. Яко не отринет Господь людей Своих, и достояния Своего не оставит, 15. дондеже правда обратится на суд, и держащиися ея вси правии сердцем. 16. Кто востанет ми на лукавнующыя? Или кто спредстанет ми на делающыя беззаконие? 17. Аще не Господь помогл бы ми, вмале вселилася бы во ад душа моя. 18. Аще глаголах, подвижеся нога моя, милость Твоя, Господи, помогаше ми. 19. По множеству болезней моих в сердце моем, утешения Твоя возвеселиша душу мою. 20. Да не прибудет Тебе престол беззакония, созидаяй труд на повеление. 21. Уловят на душу праведничу, и кровь неповинную осудят. 22. И бысть мне Господь в прибежище, и Бог мой в помошь упования моего. 23. И воздаст им Господь беззаконие их и по лукавствию их погубит я Господь Бог. Слава:
1. Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се! 2. Подигни се, Судијо земаљски, подај заслугу охолима. 3. Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити? 4. Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње. 5. Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче. 6. Удовицу и дошљака убијају, и сироте море. 7. И говоре: неће видјети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев. 8. Оразумите се, прелуди људи! будале! кад ћете бити паметни? 9. Који је створио ухо, зар не чује? и Који је око начинио, зар не види? 10. Зар неће обличити који народе уразумљује, Који учи човјека да зна? 11. Господ зна мисли људима како су ништаве. 12. Благо човјеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш; 13. Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику. 14. Јер неће одбацити Господ народа Својега, и достојања Својега неће оставити. 15. Јер ће се суд вратити на правду, и њега ће наћи сви права срца. 16. Ко ће устати за мене супрот злима? ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње? 17. Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо гдје се мучи. 18. Кад речем: дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме. 19. Кад се умноже бриге у срцу мом, утјехе Твоје разговарају душу моју. 20. Еда ли ће близу Тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону? 21. Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују. 22. Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје. 23. Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Бог наш. Слава:
Хвала песни Давиду, не надписан у еврей, 94.
1. Приидите, возрадуемся Господеви, воскликнем Богу Спасителю нашему: 2. предварим лице Его во исповедании, и во псалмех воскликнем Ему. 3. Яко Бог Велий Господь, и Царь Велий по всей земли, 4. яко в руце Его вси концы земли, и высоты гор Того суть.
